Prvi Oskar u 87. godini za slavnog kompozitora

Možda je najveća fama na dodeli Oskara vladala oko Leonarda Dikaprija, ali zabeležen je još jedan neobičan podatak. Čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone konačno je u 87. godini dobio zlatnu statuu. Legendarni kompozitor, aranžer i dirigent postao je tako najstariji dobitnik u istoriji ovog značajnog filmskog priznanja. Dosadašnji najstariji dobitnik bio je glumac Kristofer Plamer koji je Oskara dobio u 82. godini.

Italijan je nagradu dobio 37 godina posle prve nominacije u kategoriji za najbolju originalnu muziku, za film Kventina Tarantina „Podlih osam”. To je, takođe zanimljivo, prvi vestern za koji je Morikone, posle čak 34 godine, komponovao muziku, a i ujedno prvi put da Tarantino, koji je i u svojim ranijim ostvarenjima koristio dela italijanskog stvaraoca, nekoga angažuje za originalu muziku.

Šesta nominacija za Oskara Morikoneu je, očigledno, donela sreću... Iako se pre proglašenja pobednika na ovogodišnjoj 88. dodeli tipovalo na čuvenog kompozitora, ovaj „zakasneli” trijumf učinio je da svi prisutni u dvorani Dolbi teatra ustanu na noge i prirede ovacije za dobitnika! Priznanje su mu uručili legendarni producent Kvinsi Džons i mlađi kolega Farel Vilijams. Morikone je na maternjem, italijanskom, rekao: „Nema sjajnog saundtreka bez dobrog filma koji ga inspiriše”, dok je nagradu posvetio supruzi Mariji Traviji, kod kuće u Rimu, sa kojom je u braku duže od pet decenija. Upravo od nje slavni kompozitor se nije odvajao ni kada je pre sedam godina bio u Beogradu. Nastupio je prvi put kao dirigent sa svojim orkestrom „Roma Sinfonietta” i srpskim horom „Obilić” u Areni. U razgovoru za „Politiku”, „Mocart filmske muzike”, kako ga često nazivaju, između ostalog, rekao je da mu pomalo smeta što ga publika uglavnom prepoznaje kao kompozitora muzike za vestern filmove (ostvarenja Serđa Leonea:„Dobar, loš, zao”, „Za šaku dolara”, „Bilo jednom na Divljem zapadu”). Od kompozitorovog impozantnog opusa – 500 televizijskih i filmskih produkcija bilo je „samo 30 vesterna”.

„Smatram da sam zaista, što se tiče pisanja muzike, dao značajan doprinos savremenoj muzici”, rekao je Morikone, koji je, tokom karijere duge tačno sedam decenija, radio sa brojnim rediteljima (Tornatore, Bertoluči, Brajan de Palma, Dario Arđento…), a svojom muzikom oplemenio je i film Aleksandra Petrovića „Majstor i Margarita”. Istakao je da reditelj mora da bude zadovoljan delom kompozitora: „Radeći skupa, sklapaju se prijateljstva, tako da prilikom svakog narednog zajedničkog rada se uspostavlja bolji odnos. To je nešto što je, zaista, veoma bitno. A uspeh koji doživljavam kod publike, muzičara, kritičara je nešto što je činjenica, ali ne znam razlog tome...”