Mesindžer aplikacija moguća nova meta američkih vlasti

Dok administracija odlazećeg američkog predsednika Baraka Obame vodi pravnu i medijsku bitku da natera kompaniju „Epl” da otključa telefon teroriste iz San Bernardina, na meti države mogao bi da se nađe i „WhatsApp”, mobilni servis za razmenu poruka i poziva. Kako piše „Njujork tajms”, odluka o tužbi još nije doneta, ali zvaničnici ne isključuju ni tu mogućnost. Time bi država otvorila novi front protiv Silicijumske doline u vezi sa enkripcijom, bezbednošću i privatnošću.

Aplikacija „WhatsApp”, u vlasništvu „Fejsbuka”, ranije je već zaštitila enkripcijom pozive i poruke svojih korisnika, čime je njihovo prisluškivanje i čitanje učinila nemogućim čak i uz sudski nalog o praćenju. To je istražnim organima zadalo teškoće, jer bez obzira na to što je sud dozvolio praćenje pojedinih razgovora zbog istrage, tehnologija enkripcije ih onemogućava da pristupe sadržaju tih razgovora. Sada nadležni, prema pisanju njujorškog dnevnika, razmatraju kako da tome stanu na put. Obe strane su, kako se navodi, odbile da komentarišu slučaj.  

Pojedini istražitelji smatraju da je praćenje „WhatsApp” razgovora još važnije od provaljivanja u blokirane uređaje, ne samo zbog toga što je manje korisnika koji pribegavaju zaključavanju telefona, već i zato što su američki zakoni o prisluškivanju stari i doneti još u vreme kada mobilna telefonija nije bila u masovnoj upotrebi. Jedan od razloga zbog kojih još uvek nije pokrenuta tužba protiv popularne aplikacije izvori uglednog lista vide u nezvaničnim najavama da se privodi kraju pisanje zakona prema kojem bi tehnološke kompanije plaćale visoke novčane kazne ukoliko odbiju sudski nalog za pristup šifrovanim podacima. Drugi razlog državnog oklevanja jeste taj što bi u slučaju da „Epl” otključa telefon napadača iz San Bernardina bilo vrlo lako naterati „WhatsApp” da upotrebi isti softver i ukloni zaštitu sa pojedinih naloga. Prema drugim ocenama, pak, državni organi za pravnu borbu biraju samo one slučajeve koji se njima čine najpogodnijim, odnosno gde njihov zahtev za pristup korisničkim podacima izgleda razuman.

Na početku rada ovog mesindžer servisa sve poruke su prolazile kroz njegove servere, pa je državnim organima, ali i hakerima, bilo neuporedivo lakše da do njih dođu. Kada je uvedena takozvana „end to end” enkripcija, podaci su postali čitljivi samo krajnjim korisnicima, ali ne i bilo kome ko bi ih presreo na putu od pošiljaoca do primaoca. Čelnici kompanije nedavno su odbili zahtev brazilske policije da dostave podatke o korisniku osumnjičenom za trgovinu narkoticima, uz objašnjenje da ne mogu obezbediti informacije koje ni sami nemaju.