Srbi srećniji od Crnogoraca i Bosanaca

Hamletovska dilema „biti ili ne biti” daleko je, čini se, od današnjih stanovnika skandinavske kraljevine. Oni su spokojni i zadovoljni, i ako zbog nečeg brinu to je da li će vreme biti lepo. Danska je po ko zna koji put proglašena za najsrećniju naciju na svetu.

U istraživanju koje su sproveli Univerzitet Kolumbija i Mreža rešenja za održivi razvoj (pri Ujedinjenim nacijama), ova severnoevropska zemlja sa 5,6 miliona stanovnika zauzela je prvo mesto među 156 zemalja. U prethodnom „Svetskom izveštaju o sreći” (2015), Danska je bila na trećem mestu, iza Švajcarske i Islanda, ali je zauzela prvo mesto i u prva dva izveštaja 2013. i 2012. godine.

Danac Knud Kristensen (39), socijalni radnik, kao moguće objašnjenje nudi to što se njegovi sunarodnici osećaju bezbedno u zemlji u kojoj ima malo prirodnih nepogoda i korupcije.

„Nemamo briga, a i ako brinemo, to je zbog vremena”, rekao je za AP.

Poredak je napravljen na osnovu niza faktora, od zdravstvene zaštite preko porodičnih odnosa i sigurnosti posla do političkih sloboda, stepena korupcije i ostalih faktora, tako što su analizirani rezultati ankete koju „Galup” sprovodi na hiljadu stanovnika svake zemlje tri godine uzastopno. Ekonomisti, psiholozi, statističari, stručnjaci za javno zdravlje i politiku pokušavaju da opišu u izveštaju kako se merenjem subjektivnog osećaja dobrobiti stanovnika jedne zemlje može proceniti njen napredak.

Srbija je zauzela 86. mesto, za stepenicu iznad prošlogodišnje pozicije, u izveštaju objavljenom u Rimu povodom 20. marta, svetskog dana sreće. U regionu smo srećniji od Bosanaca, Makedonaca, Crnogoraca i Albanaca, a lošije smo plasirani od Slovenaca i Hrvata. Ako je za utehu, tek smo malo ispod Butana (84. mesto) male himalajske zemlje čiji je kralj još pre 40 godina skovao termin „bruto nacionalna sreća”, kao protivtežu BDP-u koji ukazuje samo na ekonomsku komponentu razvoja jedne zemlje.

Deset država sa najsrećnijim stanovništvom su Danska, Švajcarska, Island, Norveška, Finska, Kanada, Holandija, Novi Zeland, Australija i Švedska. SAD se nalazi na 13. mestu, za dva mesta više nego prošle godine, Velika Britanija je 23, a Italija na 50. mestu.

Među 10 najnesrećnijih zemalja na svetu su Sirija, Avganistan i Podsaharska Afrika.

Objavljen je samo osnovni izveštaj, dok će istraživači detaljnije da se bave dobijenim podacima sledeće godine. U novim analizama ispitaće sreću na radnom mestu i posledice migracija i izbeglištva na ukupnu sreću.

Ovo je četvrti po redu „Izveštaj o sreći”, a prvi put istraživači su se bavili i merenjem nejednakosti u osećaju blagostanja. Ustanovili su da srećniji ljudi žive u društvima u kojima je manji jaz među stanovnicima po ličnom osećaju dobrobiti.

Crnogorce najviše usrećuje roditeljstvo

U dodatku izveštaja je i prva studija o roditeljstvu. Mnoga ranija istraživanja su pokazala da grafikon sreće u raznim životnim fazama liči na latinično slovo U (U): u mladosti je sve sjajno, roditeljstvo je težak period, da bi u penziji sreća ponovo rasla.

Nova studija je otkrila da je zadovoljstvo životom generalno veće među ljudima koji nemaju decu. Roditeljstvo najteže pada stanovnicima zemalja sa visokim bruto društvenim proizvodom, posebno ako su nezaposleni. Autor studije Luka Stanka, sa Milanskog univerziteta, to objašnjava činjenicom da u bogatijim zemljama roditelji imaju više mogućnosti da ulažu u decu, pa postoji strah da će kasniji uspeh izostati ukoliko ne budu mogli mnogo toga da im priušte.

Najsrećnije su mame i tate u Crnoj Gori, Kini, Kirgiziji i Vijetnamu.

Srbija je na 39. mestu među 105 analiziranih zemalja i ima negativan koeficijent, što znači da roditeljstvo umanjuje osećaj sreće.

To je u suprotnosti sa prošlogodišnjim istraživanjem Unicifa, u kojem se 67 odsto porodica sa decom u Srbiji izjasnilo kao srećno.