Banjalučki protesti – ko protiv koga

Da li ste za izdaju, a protiv korupcije, ili ste protiv izdaje, a za korupciju? – to je na izvestan način dilema pred koju su svoje građane stavile podeljene i suprotstavljene političke elite u Republici Srpskoj.

Radi se o dva protestna skupa zakazana istog dana u isto vreme u Banjaluci; o mitingu koji je zakazala opozicija „Savez za promene” (SZP), okupljena oko SDS-a, u Parku „Mladen Stojanović”, i o kontramitingu, koji je zakazala vladajuća koalicija, okupljena oko SNSD-a, nedaleko odatle, na Trgu Krajine.

Sve je to u stvari samo nastavak predizbornog nadmetanja iz prošle godine, koje je završeno trećom uzastopnom pobedom Dodikove ekipe na svim nivoima, sa izuzetkom srpskog mesta u zajedničkom Predsedništvu BiH, koje je pripalo Ivaniću iz PDP-a.

Iako sa poslanikom manje u Sarajevu, SDS tada pravi koaliciju sa SDA i dobija funkcije u zajedničkom parlamentu i Savetu ministara BiH. Već kada je na konstitutivnoj sednici nove „vlade”, bošnjački „premijer” Denis Zvizdić najavio novu turu prenošenja ministarstava iz Banjaluke u Sarajevo, videlo se da će cena dila biti visoka. A Dodik, koji je bio zaustavio proces otimanja nadležnosti i nametanja zakona i borio se za vraćanje na izvorni „Dejton”, nazvao je to izdajom republike. Kao odgovor, TV BN SDS-a nastavila je sa optužbama vlasti i posebno Dodika, za korupciju, bez obzira na to što ih je sudska istraga baš sve otklonila. U isto vreme poslanici SDS-a, kao manjina u Skupštini RS, najavili su prelazak na metode vanparlamentarne borbe, to jest izlazak na ulicu.

Tako je, evo, došlo i do zakazivanja protesta, zbog korupcije, i kontraprotesta, zbog izdaje.

Zbog protestne istovetnosti, istovremenosti i blizine, oni se nameću kao jedinstven događaj, koji onda deluje kontroverzno. Narod je valjda i protiv izdaje i protiv korupcije jer su oboje društveno zlo. Teško je naći nekoga ko odobrava izdaju, a protiv je korupcije i, obratno. Uostalom, izdaja je najgori oblik korupcije, jer niko nije izdajnik tek tako, „iz sporta”, nego radi komada vlasti, novca i raznoraznih privilegija. Korupcija je pak kao podrivanje nacionalne ekonomije jedan od oblika izdaje. A opet, po nekim procenama, Zapad je u BiH više investirao u korumpiranje uticajnih i perspektivnih kadrova nego u oporavak privrede u oba entiteta.

Postavlja se pitanje zašto je opozicija zakazala protestni skup baš sada. Nije razlog samo što je proleće postalo globalna sezona prevrata nego i što joj predstojeći jesenji lokalni izbori ne obećavaju mnogo glasova. Biračko telo u RS nije manje osetljivo na izdaju nego na „korupciju”, a „međunarodni” promotori jedinstvene BiH i sponzori borbe protiv samostalne RS i neposlušnog Dodika neće oprostiti i drugi izborni neuspeh SPZ i potražiće nove igrače. Dakle, za opoziciju je sad il’ nikad, iako joj, sem zaista hronično teške socijalno-ekonomske situacije, ništa drugo ne ide naruku.

Najnoviji antisrpski ispadi, kao što je bacanje u smeće cveća položenog u spomen žrtvama u Dobrovoljačkoj, koje su izveli sarajevski komunalci ili provokacija koju je na otvaranju Ferhadije izveo Davutoglu, više jačaju nacionalnopatriotski nego socijalni revolt. I, naravno, ruše rejting političara sklonih većoj saradnji sa Sarajevom.

Kakav može da bude ishod? Da li će se sve završiti bez incidenata, naknadnim brojanjem koji skup je bio posećeniji ? Da li će doći do sukoba učesnika dva skupa i masovnih nereda? Da li će organizatori u poslednji čas otkazati oba mitinga radi brige za bezbednost građana? Iako prvi ishod izgleda najrealniji, u RS se ništa ne događa izvan „međunarodnog” konteksta. Predsednik Dodik je otvoreno ukazao na britansku vezu, koja, opet indirektno, upućuje na supersilu, a premijer Vučić na obaveštajne podatke o ubacivanju podstrekača preko Srbije. Dodamo li tome događanja naroda u Crnoj Gori, Makedoniji, pa i Hrvatskoj, velika gužva u Srpskoj mogla bi dati izgovor već dugo pritajenom OHR-u da uvede vanredno stanje i prinudnu upravu i tako dokrajči remetilački entitet, zajedno s njegovim demokratski izabranim rukovodstvom.

Ako bi sukob među Srbima u Srpskoj bio nedovoljan za takav isplanirani ishod, gužva se uvek može povećati uključivanjem za to raspoloženih komšija iz drugog entiteta. Dok su Bakir Izetbegović i ostali delegati iz Sarajeva sa zadovoljstvom seirili kako Ahmed Davutoglu drsko provocira domaćine na otvaranju Ferhadije u Banjaluci, Forum bošnjačkih intelektualaca bio je mnogo eksplicitniji. Akademik Ibrahim Bušatlija je doslovce rekao: „Ako RS ne možemo pravno ukinuti, možemo je fizički likvidirati. Mi tu silu imamo, a Srbi je nemaju i zato se od nas ne mogu odbraniti. Mogu zvati koga hoće u pomoć, ali malo ko će im priteći. Nama hoće, uvek pristignu Asirci, Al Kaida i ostali.”

Iako najmanje verovatan, najlogičniji ishod bi bio da se učesnici skupova iz parka i sa trga udruže dva u jedan „protiv izdaje i korupcije”. Zašto najmanje verovatan? Zato što dva spontana okupljanja naroda organizuju dva konkurentska politička bloka, a visoki predstavnik Incko je samo protiv korupcije. Izdaja mu je dobrodošla kao doprinos jedinstvenoj i funkcionalnoj BiH.

Profesor univerziteta