Kad NATO lobisti razotkrivaju „meku moć” Rusije

Povodom spiska „srbomrzaca” koji je 2014. objavio SNP „Naši” reagovao je javni tužilac. Zbog izveštavanja „Politike” o tokovima američkog novca u srpskom nevladinom sektoru burno su reagovale nevladine organizacije. A zbog spiska Centra za evroatlantske studije (CEAS) sa 105 „prokremaljskih struktura” koje deluju u Srbiji ni posle nepunog meseca dana nije reagovao – niko.

Ovako sociolog Slobodan Antonić komentariše listu pokreta, stranaka, nevladinih organizacija, fondacija i medija koje CEAS određuje kao proruske ili filijale svojih ruskih sedišta.

Spisak je deo istraživanja CEAS-a o ruskoj „mekoj moći” u Srbiji koje će direktorka te organizacije Jelena Milić, kako je najavila za „Danas”, promovisati i u inostranstvu.

Na popisu su se zajedno našli čak i radikalno levičarska antikapitalistička organizacija kakva je SKOJ i sajt neonaciste Gorana Davidovića Firera, ali i Institut za noviju istoriju Srbije, pomenuti SNP „Naši”, „Obraz”, „Zavetnici”, mediji, „Sputnjik” i „Pravda”, kao i sijaset organizacija – od Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma do Društva „Grigorije Stepanovič Ščerbina”.

Od Jelene Milić smo juče pokušali da dobijemo pojašnjenja o kriterijumima na osnovu kojih je napravljen ovaj spisak, ali ona nije odgovarala na naše pozive i poruke. Inače, ona se u septembru prošle godine žalila Savetu za štampu zbog pisanja našeg lista u kome je nazvana „NATO lobistkinjom”, smatrajući da se njeno „javno zagovaranje” za ulazak Srbije u NATO ne može nazvati lobiranjem.

Možda baš iz tog razloga, umesto izraza „lobiranje”, CEAS u svom izveštaju koristi sintagmu „meka moć” da bi ukazao da mnoge od „prozvanih” organizacija teže da pridobiju srpsku javnost u funkciji uticanja Kremlja na ovdašnja politička zbivanja.

Iako ne kažu eksplicitno da bilo koga od njih i preostalih stotinak „stavki” finansira Kremlj, autori navode da je rad mnogih od ovih organizacija „netransparentan”. Isti pridev koriste i oni koji smatraju da se njime najbolje opisuje upravo delovanje onih nevladinih organizacija koje su, poput CEAS-a, finansirane sa Zapada.

Zbog toga, Antonić, koji je i član uredništva „Nove srpske političke misli” – časopisa koji je takođe na spisku CEAS-a – smatra da svaka organizacija treba na svom sajtu ili na neki drugi javni način da izvesti o izvorima svog finansiranja.

„A onda možemo da pričamo da li pojedine organizacije deluju kao lobističke grupe, u šta spada i CEAS, imajući u vidu njegov izvor finansiranja”, navodi on.

Na spisku CEAS-a su i portal „Vidovdan”, Centar za razvoj međunarodne saradnje i Forum za odgovornu politiku. U rad sve tri organizacije uključen je Dragomir Anđelković. Ovaj istoričar i politički analitičar baš nema sreće sa spiskovima: pre dve godine njegovo ime se obrelo i na listi „srbomrzaca”, zajedno s Jelenom Milić. Po njegovom mišljenju, bilo je besmisleno i oko tog spiska SNP „Naši” dizati graju, ali je, dodaje, još smešnije da se sada, „kad Jelena Milić takođe pravi spisak” – „ćuti”.

„To je trgovački spisak namenjen lažnom predstavljanju moći Rusije i zastrašivanju Zapada da bi CEAS izvukao sredstva. Prozapadne organizacije su danas u krizi i sve manje novca dobijaju od svojih mentora. Štaviše, CEAS i u zaključku istraživanja pominje da bi Zapad morao da prepozna opasnost od Rusije i izdvoji više resursa da kontrira tome”, napominje Anđelković.

Ali, bilo kakvo poređenje spiskova s početka ovog teksta za Nedima Sejdinovića, predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine, predstavlja „lažni paralelizam”. On ne očekuje da ikom sa liste CEAS-a bude ugrožena bezbednost zato što je označen kao proruski orijentisan, „s obzirom na veliku popularnost Rusije u Srbiji”.

„Činjenica je da postoje proruske organizacije, a neke od njih to ni ne kriju. U tom smislu ne vidim ništa sporno. Najzad, neka se otvori dijalog. Svi koji su na spisku imaju pravo da se obrate, reaguju, kažu svoje mišljenje”, ističe Sejdinović, koji je „Politiku” svojevremeno optužio da svojim izveštavanjem o tokovima američkog novca u ovdašnjem medijskom i nevladinom sektoru želi da „targetira ’strane plaćenike’ i ’izdajnike’, a ne da informiše građane i pokrene debatu”.

Zato smo ga pitali da li bi principijelno trebalo sad da osudi i ovaj spisak CEAS-a. 

„Kad bih video da je nekom s tog spiska bezbednost ugrožena, poistovetio bih i jedno i drugo kao loše. Iskreno, ne bih nikad u formi spiska to ni naveo i nisam pristalica spiskova ako ne postoji vrlo jasan dokaz o postojanju novca koji tu kruži sa strane. Ali, ne vidim da je problem kad vam neko u ovom društvu kaže da ste proruski orijentisani, a onima koji su označeni kao prozapadni ili proamerički ugrožava se bezbednost”, kaže Sejdinović.

On tvrdi da su fondacije i donacije sa Zapada „veoma transparentne” i da se na sajtovima korisnika može videti na šta se troše i ko ih je donirao.

„Kad NDNV dobije novac od američke Nacionalne zadužbine za demokratiju ili Fonda za otvoreno društvo, mi istaknemo njihov znak i govorimo o tome javno jer je to lako proverljivo. A donacije iz Rusije su potpuno netransparentne i ne znamo koji su konačni njihovi ciljevi. Kad bismo to znali, mogli bismo da kažemo da je spisak CEAS-a možda potpuno besmislen”, napominje Sejdinović.

To opovrgava Dragomir Anđelković, koji tvrdi da Rusija u Srbiji nema fondove, velike medije niti „bilo kakav pandan zapadnom mehanizmu propagande, koji je ovde vrlo razvijen”.

„Rusija dugo nije shvatala šta je to meka moć, a sad kad je shvatila, ima velike ekonomske probleme i nije joj lako da veća sredstva izdvaja za jačanje svoje meke moći”, ističe Anđelković.