Zašto je Britanija glasala za izlazak

Glavni razlozi zašto je većina glasala za izlazak iz EU nalaze se u sloganu kampanje za izlazak: „Preuzmi kontrolu.”

To je značilo mnogo različitih stvari. Isticala se želja da se od EU preuzme kontrola nad granicama Velike Britanije i imigracijom. Ova tema je pogodila veoma veliki broj ljudi širom zemlje za koje je imigracija pre svega ekonomsko pitanje i koji brinu zbog tereta koji doseljenici stavljaju na zapošljavanje, plate i pristup obrazovanju, zdravstvu i socijalnim službama.

Ali preuzimanje kontrole nije se ticalo samo, čak ni prvenstveno imigracije. To je bio izraz želje za narodnim suverenitetom i za nacionalnim suverenitetom. Glasači opcije „napusti” izrazili su osećaj obespravljenosti. Njima je više preko glave toga da odluke donosi udaljena, neodgovorna elita u Briselu i Strazburu, koja ne predstavlja britanski narod – i u Vestminsteru takođe. „Preuzmi kontrolu” je izrazilo žudnju ljudi da negde pripadaju, da neko zastupa njihove interese i stanovišta i da imaju kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Dakle, u suštini se radilo o demosu i demokratiji. Establišment je širio strah i to je odbilo birače. Dojadilo im je da im se obraćaju s visine i da im popuju „eksperti” koji veruju da znaju šta je za njih najbolje. Nisu ih dovoljno pokolebali argumenti o ekonomski štetnim posledicama glasanja za izlazak.

Mnogi političari zagovornici ostanka nisu delovali kao da su svim srcem u tome, i ne samo vođa laburista Džeremi Korbin, nego i mnogi među konzervativcima. Bilo im je teško da objasne zašto je bolje ostati u EU. Evropska unija nije dala Dejvidu Kameronu smokvin list u pregovorima o specijalnom statusu. To je ostavilo utisak i bilo je tema u nekim TV debatama.

Postojao je oštar klasni jaz. Srednja klasa je bila podeljena, ali je većina radničke klase glasala za izlazak. Laburistička stranka nije uspela ni u svojim starim uporištima.

Istorijski gledano, Britanija je uvek bila jednom nogom u Evropi, a drugom van nje. Nikada nije bila u potpunosti posvećena EU. Zabrinutost je rasla kako se EU u decenijama nakon Mastrihta 1992. pretvarala iz čisto trgovinskog bloka u političku uniju.

Svi ovi faktori uzeti zajedno pretegli su u odnosu na strah od nepoznatog, ekonomske troškove izlaska, težnju da se održi status kvo.

*Menadžer za Evropu Ekonomske obaveštajne jedinice pri britanskoj medijskoj grupi „Ekonomist”