Odlazak gorostasne legende „špageti vesterna”

Zvezda „špageti vesterna” Bad Spenser, čije je pravo ime bilo Karlo Pedersoli, preminuo je u ponedeljak predveče u Rimu u 87. godini, izvestila je agencija Ansa. Vest o smrti glumca saopštio je njegov sin Đuzepe: „Tata je otišao mirno. Nije patio, svi smo bili pored njega i poslednja reč mu je bila ’hvala’”.

Ubrzo po objavljivanju vesti, poslednji pozdrav Spenseru uputio je i italijanski premijer Mateo Renci. „Ćao, Bade Spenseru. Mnogo nas te je volelo”, napisao je Renci na „Tviteru”.

Spenser je rođen kao Karlo Pedersoli 31. oktobra 1929. godine u Napulju. Završio je pravni fakultet i položio ispit za advokata, a na filmu je debitovao u „Kvo vadisu” (1951), koji je snimljen u Italiji. Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka snimao je uglavnom filmove za italijansko tržište, a 1967. promenio je ime u Bad Spenser u čast glumca Spensera Trejsija i njegovog omiljenog „badvajzer” piva.

Najveću popularnost pridobio je ulogama u „špageti vesternima” i kao deo dua sa Terensom Hilom, sa kojim se upoznao na snimanju filma „Hanibal” 1959. posle čega je njegova karijera dobila „krila”. Njih dvojica zajedno su snimili 18 filmova, poznat je „Zovu me Triniti” (1970), a mnogi od njih su bili hitovi poput: „Bog oprašta... ja nikad”, „Dva super policajca”, „Par i nepar”, „Krokodil i njegov nilski konj”.

„Terens Hil mi je kao brat i kao svaka braća ne slažemo se uvek dobro. Naš odnos se verovatno prenosi i na filmove, ali on uvek može da računa na mene i ja mogu da računam na njega. Uvek smo uživali da radimo zajedno i verovatno smo zato i snimili toliko filmova zajedno”, rekao je Spenser jednom prilikom.

Na kraju filmske karijere Spenser se posvetio pisanju scenarija, u međuvremenu je postao pilot, stekao je dozvolu za upravljanje komercijalnim avionima i helikopterima, a imao je i registrovanih nekoliko izuma. Oženio je Mariju Amato 1960. godine sa kojom je imao troje dece – Đuzepa, Kristinu i Dijamanta.

Bavio se čak i politikom – 2005. bio je deo Berluskonijeve partije „Napred Italija”, a tada je izjavio: „U životu sam bio sve. Samo nisam bio baletan, džokej i političar. Uzimajući u obzir da prva dva posla ne dolaze u obzir, bacio sam se u politiku.”

Bio je jedan od najomiljenijih snagatora starije generacije, prepoznatljiv i po svojoj veličini, sa visinom od 194 centimetra, velikim stomakom i gustom bradom. Prema oceni nekih kritičara „i bez glume izgledao je prilično zastrašujući za sve njegove filmske neprijatelje”. Jedan udarac je bio dovoljan da protivnik „odleti” nekoliko metara, okrene se oko svoje ose ili da, kao u filmu „Čovek zvani Buldožer”, završi na pekarskoj peći i ništa više ne oseća, iako gori.

Plivao za olimpijske medalje

Karlo Pedersoli je bio vrhunski sportista. Bio je prvi Italijan koji je 100 metara slobodnim stilom preplivao za manje od minut. Takođe, bio je deo italijanske plivačke reprezentacije na olimpijskim igrama u Helsinkiju u Finskoj 1952. godine, kao i u Melburnu u Australiji, četiri godine kasnije. Oba puta je u takmičenju slobodnim stilom stigao do polufinala, a bio je i dobar igrač vaterpola.

Od 1947. do 1949. godine radio je u italijanskom konzulatu u Recifeu u Brazilu, gde ja naučio tečno da govori portugalskim jezikom.