Britanija i srpski brod

Kakve će sve posledice „bregzit” imati za EU teško je reći. Vrlo je verovatno da trenutno ni Angela Merkel nema odgovor na to pitanje. Jedna druga tema se nameće. Razvijena ekonomija i demokratija napušta evropski projekat, koji se evropskoj periferiji opisuje kao najbolji i jedini mogući izbor. Kako sistem „bezalternativnosti” reaguje na ishod demokratskog referenduma koji bezalternativnosti kaže „ne”? Karl Poper je govorio o paradoksu tolerancije, po kome se u otvorenom društvu sve toleriše sem netolerancije. Ovaj princip, u kome je sva moć data onome koji određuje šta „netolerancija” uopšte predstavlja, neodoljivo podseća na ono što je Antonio Gramši nazvao kulturnom hegemonijom – dominantna elita određuje vrednosti, norme, verovanja i objašnjenja.

Pisanje uglednog lista „Ekonomist” je izuzetan primer dvostrukih aršina: njegovo uredništvo se zalaže za sve vrste sloboda – slobodno tržište, slobodu seksualnog opredeljenja, slobodu da se odabere eutanazija – ali jedino ne postoji sloboda da se odbaci dominantna politika. Političari koji danas donose drugačija rešenja, poput Borisa Džonsona, nazivaju se populistima. Šta ta reč uopšte znači? U svom poslednjem eseju Frensis Fukujama je napisao da je populizam etiketa koju političke elite lepe političarima koji im se ne dopadaju, a koje podržavaju mase običnog stanovništva. Uprkos brojnim upozorenjima da će Londonski Siti propatiti u slučaju izlaska Britanije iz EU, Britanci su glasali za izlazak. Očigledno da su stručnjaci pogrešno uzeli za aksiom da Britanci misle samo na dobrobit Sitija. Evidentno je da ne misle da oni postoje zbog Sitija, već da je Siti tu za njih.

Britanski odnos sa Starim kontinentom je tokom poslednja dva veka bio promenljiv, Britanija se ponosila i „sjajnom izolacijom”, i čvrstim vezama sa kontinentom, ali jedna stvar je konstantna: od tridesetih godina 19. veka i lorda Palmerstona, preko Vinstona Čerčila, pa sve do Dejvida Kamerona, sintagma „britanski interes” nije napuštala vokabular britanske političke elite. U to se mogao uveriti svako ko je pratio debatu uoči referenduma.

U svom govoru u kome je objavio ostavku Dejvid Kameron je istakao da će i u narednim nedeljama kormilariti državnim brodom, ali da on nije podesan kapetan koji će britanski brod odvesti do sledeće destinacije. Neki politikolozi će reći da je nacionalni interes samo konstrukt. Međutim, Britanija, ostrvo manje od teritorije nekadašnje SFRJ koje je stvorilo najveće carstvo u istoriji čovečanstva, u prethodnim vekovima vrlo dobro kormilari svojom nacionalnom sudbinom.

Britansko javno mnjenje, uz dosta emocija i buke, ipak se dotaklo svih važnih tačaka britanske budućnosti unutar ili izvan EU. Argumenti su se razlikovali, ali dijaloga je bilo. U Srbiji toga nema. Srbija je zemlja kandidat. Postala članica EU ili ne, Srbija je zemlja koja se nalazi u interesnoj sferi EU i okružena je njenim članicama. O sopstvenom interesu, o odnosima sa EU i susedima ne razmatra se previše ili gotovo da se uopšte ne razmatra. Srpski brod, čini se, plovi kroz uzburkano more koje čini da putnicima nije lako. Kapetanu je rečeno da plovi ka svetioniku, ali svetionika nema pa nema. Šta će kapetan učiniti?

*Doktorand na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu