Srbi u Hrvatskoj bez elementarnih prava

Srpski narod u Hrvatskoj, do donošenja Ustava Republike Hrvatske 22. decembra 1990, bio je suveren i konstitutivan. Proglašenjem Srba za nacionalnu manjinu, uz ostalo, stvoren je i razlog za izbijanje građanskog rata u Hrvatskoj. Od početka 1992. na osnovu Vensovog plana, ovaj prostor je bio pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Bez obzira na to, hrvatske oružane snage su stalno napadale zaštićenu zonu sve do završnih operacija „Bljesak“ i „Oluja“ u maju i avgustu 1995. Za vreme rata i u pomenutim operacijama iz Hrvatske je proterano više od 400.000 Srba. Najbolja potvrda za ovu konstataciju je poslednji popis stanovništva u Hrvatskoj (2011). Prema tom popisu Srba je bilo 186.633, s tendencijom stalnog opadanja jer se uglavnom radi o povratnicima starije životne dobi.

Od završetka građanskog rata, iako se na izborima u Hrvatskoj menjala vlast, odnos prema Srbima se nije promenio. Na osnovu diskriminatornih zakona koje je doneo Hrvatski sabor nasilno su im oduzeta imovinska i sva druga građanska prava i pretvoreni su u građane drugog reda. Iako je Hrvatska potpisala više međunarodnih i bilateralnih ugovora u kojima se obavezala da poštuje građanska prava svojih građana srpske nacionalnosti, ona se toga nije pridržavala. Umesto da usledi kazna, nagrađena je time što je postala članica EU.

Srbi povratnici posle dve decenije od završetka rata i dalje ne mogu da ostvare svoja elementarna prava, iako ona postoje na papiru i u zakonu. Problemi se pre svega odnose na imovinu koja im je oteta nakon „Bljeska“ i „Oluje“. Imovina Srba proteranih iz Hrvatske nezvanično se procenjuje na 30 milijardi evra.

Srbi u Hrvatskoj u poslednjih dvadeset godina spadaju u najugroženije nacionalne manjine u svetu. Smatralo se da će ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju i dolaskom socijaldemokratskih političkih snaga na vlast njihova prava biti poboljšana. Međutim, to se nije dogodilo. U poslednje vreme u Hrvatskoj vlada srbofobična atmosfera koja podseća na 1990. i dolazak HDZ-a i Franje Tuđmana na vlast.

Država Srbija bi morala više da se angažuje na poboljšanju statusa srpskog naroda u Hrvatskoj. Ona kao matica svih Srba mora prvo da gleda interes svog naroda koji je u ovom slučaju ugrožen pa tek onda da vodi računa o dobrosusedskim odnosima, bez obzira na to koliko joj je potrebna podrška Zagreba na putu ka EU. Evropa takođe treba više da se uključi u rešavanje problema srpske manjine jer je to njena obaveza, pogotovo što je Hrvatska tek nedavno učlanjena u uniju. I Srbi koji danas žive u Hrvatskoj, a pogotovo njihovi politički predstavnici, trebalo bi odlučnije da se bore za svoja nacionalna i građanska prava. Politički predstavnici Srba bi morali da upoznaju međunarodne zvaničnike s tragičnim položajem Srba u Hrvatskoj.

Srbi sa prostora današnje RH su veoma važan deo srpskog bića na Balkanu koji je u prošlom veku prošao kroz velika stradanja. Ne sme se dozvoliti da taj narod na tom prostoru nestane.

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske