Tajna veza Hilari i Putina

Da li ćete vi jednostavno izgovoriti bilo šta samo da biste bili izabrani? Da, hoće, ali ne samo Hilari Klinton, kojoj je ovo pitanje bilo upućeno na jednoj TV debati, već i političari u Rusiji, Turskoj i Srbiji koji, baš kao i ona, daju izjave sasvim neopterećeni onim što su ranije bili ili govorili. Od poziva bivše prve dame da se ispitaju Trampove veze sa Moskvom do pomirenja Erdogana i Putina, sve nam govori da se naš društveni ugovor sa političkom klasom srozao na to da se mi pravimo da ne primećujemo njen cinizam i ogoljeni pragmatizam, a ona se ponaša kao da mi patimo od – amnezije.

KO O ČEMU: Štab bivše prve dame zatražio je ove nedelje da se ispitaju „sumnjive veze” koje Donald Tramp i dojučerašnji šef njegovog izbornog štaba imaju sa Rusijom. Njeni saradnici sumnjiče Trampa za izdaju, da je „agent koga je regrutovao Putin”. Predsednička kandidatkinja je optužila Trampa i Kremlj i da su hakovali mejlove njenih demokrata ne bi li joj ugrozili šanse za pobedu jer su mejlovi pokazali da se stranački vrh, koji je morao da bude neutralan na partijskim izborima, urotio protiv njenog rivala Bernija Sandersa. Da, dobro ste razumeli: Hilari Klinton okrivljuje Ruse da hoće da nameste predsedničke izbore Trampu tako što su objavili da su demokrate namestile partijske izbore njoj. Ironija je da ovakve optužbe dolaze baš sa te strane, jer ako je neko mutio sa Rusima i drugim stranim vladama, onda je to – Hilari Klinton. Kao šefica diplomatije ubedila je Kremlj da sa „Boingom”, koji finansira njenu porodičnu fondaciju, potpiše ugovor vredan više milijardi dolara. Stejt department je pod njenim vođstvom omogućio Rusima da preuzmu petinu američkih rezervi uranijuma nakon što su kanadski posrednici u tom poslu uplatili nekoliko miliona dolara na račun njene organizacije. Ne obazirući se na sukob interesa, uzimala je novac od stranih vlada, čak i od onih za koje je njeno ministarstvo smatralo da krše ljudska prava. Alžiru, Kuvajtu, Kataru i Omanu počela su da se otvaraju brojna vrata u Vašingtonu. Da se posle svega baš ona brine o uticaju stranaca na politiku u SAD – vrhunski je cinizam. Uostalom, pitanje s početka teksta joj je i bilo upućeno zbog toga što je upadalo u oči da se zalaže za bilo šta što je u tom trenutku politički oportuno. Čas je bila protiv istopolnih brakova, čas ih je zagovarala, podržavala je ugovore o slobodnoj trgovini, pa ih je osuđivala, kao senatorka je glasala za podizanje bedema na južnoj granici, da bi sada ismevala Trampov zid prema Meksiku.

Ilustracija J. Prokopljević

TIKE TIKE TAČKE: Isto je i sa drugim političarima koji su od nacionalista i šovinista postali najvatreniji evropejci – danas su gvelfi, sutra gibelini, na jesen, kao Erdogan, likuju što su oborili ruski avion i ubili ruskog pilota, a na leto padaju u sevdah što su u Sankt Peterburgu izrazili „ljubav i najdublje poštovanje prema prijatelju Putinu”. Jednom brane državni integritet, drugi put pravo naroda na samoopredeljenje. Kada se dogodio Krim, zaboravili su na Kosovo. Kremlj je zagrmeo protiv ukrajinskih „terorista” koji su, kažu u Moskvi, probali da prošle sedmice naruše rusku bezbednost upadajući na teritoriju Rusije, Krim, koji je Putin oduzeo od te iste Ukrajine pre samo dve godine. Slušati Hilari Klinton kako obećava da će se boriti za jednakost dok joj kampanju finansira Volstrit, isto je što i slušati Putina kako poručuje da je Ukrajina, čiji je deo anektirao, „izabrala put terora umesto mira”.

ORVEL UVEK U MODI: Sve ovo neodoljivo podseća na vladare iz „1984” koji su narodu godinama usađivali u mozak da je njihova zemlja Okeanija „u ratu protiv Evroazije, Okeanija je oduvek bila u ratu protiv Evroazije” da bi iz svojih interesa naprečac pronašli nove rivala, a od starih stvorili saveznike. Nisu stigli da to na vreme jave državnom agitatoru kome je ceduljica sa imenom novog protivnika doturena kada je već bio na bini i uveliko držao govor protiv Evroazije. Ipak, brzo se snašao i bez srama ponavljao:„Okeanija je u ratu sa Istazijom, Okeanija je oduvek bila u ratu protiv Istazije.” Što se Okeanije tiče, neka je narod stid što se pojavio sa transparentima na kojima je pisalo ime pogrešnog neprijatelja.