Odustajanje od referenduma – odustajanje od Srpske

Pozicija Republike Srpske je jasna – predsednik, vlada i skupština su konsenzusom za referendum o pravu Srpske na svoj Dan Republike, koji je osporio Ustavni sud BiH. Nešto što decenijama nije bilo sporno i što proističe iz Dejtona, sada je osporeno. Referendum kao demokratsko i narodno izjašnjavanje je legitiman način da se izrazi stav građana Srpske i srpskog naroda kao konstitutivnog. Zaista je teško ne reagovati ako vam neko ospori nacionalni praznik, u ovom slučaju „rođendan Srpske”, koja je nastala pre ratnih dešavanja. Ako se sada toleriše ukidanje praznika, sledeće na redu može biti ime Republike Srpske, a to je već i ukidanje nje same kao „entiteta”. To ne bi bila ni senka od dejtonske Srpske.

Oni koji osporavaju pravo Srpske na referendum o ovom pitanju govore da je reč o političkoj igri Milorada Dodika pred lokalne izbore, ili pak o hazarderstvu koje može imati opasne posledice po Srpsku, ali i Srbiju. Prva zamerka zapravo i nije ozbiljna, jer političari uvek imaju i element političkog računa u odlukama, a odluka o referendumu je ipak mnogo više no „predizborna”. Druga bojazan govori o tome da se referendum može iskoristiti od protivnika Srpske da se na nju izvrši udar kojim bi ona bila dovedena u pitanje. Hrvatska odavno ima aspiracije prema delovima Srpske, a o tome svedoči i 1941, ali i 1995, kada su hrvatske trupe išle ka Banjaluci i bile zaustavljene od Amerikanaca (neki tvrde od jevrejskog „faktora”). Naravno, te iste hrvatske trupe su napale RSK i etnički očistile taj vekovima srpski prostor uz blagoslov SAD, ali se taj blagoslov očigledno nije odnosio i na delove Republike Srpske.

Zato nije bez osnova bojazan da sadašnja kampanja ekstremnog hrvatskog nacionalizma sa ustaškim simbolima nije samo predizbornog karaktera, već da iza toga stoji nešto mnogo ozbiljnije i opasnije. Naime, i mimo izbora na hrvatskoj političkoj sceni već nekoliko godina stvara se antisrpska histerija koja može biti i priprema za budući konflikt. Hrvatsko društvo je u dubokoj krizi zbog teške socijalne situacije i odlaska mlađeg i vitalnijeg stanovništva u zemlje EU. Priča o „zlim Srbima” ili „zloj Srbiji” je i politika skretanja pažnje sa unutrašnjih problema na spoljašnjeg „neprijatelja”. Kada ekstremistička retorika dovoljno dugo dominira javnim prostorom, i političari postaju njeni robovi koji sa „reči moraju preći na dela”. Zabrinjava i to što ekstremističku i neofašističku retoriku niko u EU ili SAD ne osuđuje. To može da znači da EU „ne zna gde joj je glava” zbog krize izazvane krizom dugova, migranata ili ,,bregzitom”, ali isto tako i da nekim moćnim krugovima odgovaraju eventualni novi balkanski sukobi.

Krugovi bliski Klintonovima devedesetih godina su svoje karijere gradili na „Bosniji” koju doživljavaju kao svoje ogledno dobro na kome su „zaraćena plemena disciplinovali i doneli mir i prosperitet”. Ukoliko bi na predsedničkim izborima pobedila Hilari (za koju mazohistički navija „liberalna Srbija”), sa njom bi došla politika koja liči na devedesete. To znači: jake veze s muslimanskim lobijem kome se izlazi u susret podrškom balkanskim muslimanima, a pre svega Sarajevu i Prištini. U praksi, to je udar na naše vitalne nacionalne interese (gušenje Srpske, „priznanje” Kosova i sl.) Američke demokrate su hibrid globalističke soroševske retorike, neokonzervativnog ili neoliberalnog intervencionizma i instrumentalizacija islama kao oruđa globalne destabilizacije. Nasuprot tome su Tramp i republikanci koji bi verovatno vodili realpolitiku zasnovanu na jednostavno shvaćenom američkom nacionalnom interesu. Uz to, Tramp je mnogo bliži izraelskoj i ,,bregzit” struji „nacionalne politike”, što isto tako u značajnoj meri determiniše njegovu buduću politiku ukoliko pobedi na predsedničkim izborima. Pobeda Hilari bila bi izvesno opasna po nas, a pobeda Trampa bi donela neizvesnost sa rizicima i šansama.

Kada se sve to ima u vidu, jasno je da referendum o Danu republike neće mnogo promeniti na terenu, ali će poslati poruku da Srbi ne pristaju na slabljenje i ukidanje Srpske. Odustajanje od referenduma i pored svih rizika koje on nosi (realnih i naduvanih) bilo bi u perspektivi i odustajanje od Srpske. A to je mnogo više od bilo kog praznika.

Politički analitičar