„Crna ruka” će se igrati u najboljem sastavu
Ljubiša Ristić (69), jedan od najboljih pozorišnih reditelja svih vremena na prostorima bivše Jugoslavije, priprema novo izdanje svog pozorišnog mjuzikla pod nazivom „Tajna Crne ruke”.
Ova predstava je igrana 31. decembra 1983. u „Sava centru”, a ovo novo izdanje igraće se 9. oktobra ove godine isto tako u „Sava centru” u Beogradu.
„Crna ruka” je, istorijski, bila grupa oficira na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom koji su 29. maja (po sadašnjem kalendaru 11. juna) 1903. izveli Majski prevrat u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena kraljica Draga, pa je na srpski presto doveden Petar Prvi Karađorđević.
Prevratom je prekinuta loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom. Prevrat je imao veliki uticaj i na spoljnopolitičko opredeljenje Srbije zato što su se Obrenovići politički oslanjali na Austrougarsku, a Karađorđevići na Rusiju.
U ovih četrdesetak godina Ljubiša Ristić je imao niz životnih akcija: od studentske 1968. i redakcije „Studenta” i „Vidika”, preko diplomske „Bube u uhu” u JDP 1971. do „Oslobođenja Skoplja”, predstave kojom je 1978, s Nadom Kokotović, Dušanom Jovanovićem i Radetom Šerbedžijom osnovao pozorište KPGT s kojim su osvojili svet.
Do 1990. su igrali sedamdesetak predstava godišnje u inostranstvu. Bili su ogledalo jugoslovenske kulture na tri kontinenta. Osnovali su „Godo fest”, „Avala fest”, „Budva grad teatar”, „Kotorart”, pretvorili Suboticu u multikulturni i multietnički jugoslovenski pozorišni centar.
Ljubiša Ristić je potom napravio „izlet” u politiku kao predsednik JUL-a, a zatim je sa Dankom Palian osnovao „Međunarodni art centar” u Beogradu, u Staroj Šećerani, nadomak Ade Ciganlije.
Od one „Crne ruke” do ove nove prošle su 33 godine. Šta ste promenili sem nekih glumaca?
Glumce uglavnom nisam promenio, samo sam dodao 25 novih glumaca i pevača, 26 novih mladih balerina – tako da nas je ukupno 80, na sceni 50, a u alternaciji još 30! Od likova, sem onih od ranije (Evropa, Ajfelova kula i Debela Berta, Aleksandar Obrenović i Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik Franc Ferdinand i Sofija, kraljica Draga i Nikola Pašić, Apis i zaverenici, Princip i njegovi drugovi), dodao sam, istine radi i boljeg razumevanja Srba i Srbije, Magu Magazinović, Milunku Savić, Anicu Savić Rebac, zatim Jovana Skerlića, Dimitrija Tucovića i Ivu Andrića. Naravno da nije moglo bez Voje Tankosića, Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Mitrinovića.
A kako od tog doba doživljavate sve političke promene u zemlji?
Onako kako Pašić kaže u predstavi: Mnoge promene bile su u Srbiji… Može da bude, a može i da ne bude!
Da li imate nameru ili poziv za novo angažovanje u politici?
Ni nameru, a ni poziv! Kome sam ja potreban!
Da li ste se, posle razlaza, ikad čuli sa Mirom Marković?
Nije bilo nikakvog razlaza i nismo se čuli od kako nije bilo nikakvog razlaza!
Odličan ste politički komentator. Zašto to ne radite javno – u novinama ili na televiziji?
Zato što to rade eksperti, a ja se u to razumem.
Opet ovom akcijom podižete interesovanje za pozorište. Kojom formulom to rešavate?
Ajnštajnovom formulom: E=mc2. Energija je jednaka masi pomnoženoj sa kvadratom brzine svetlosti! Kao što vidite reč je o pozorištu.
Šta još nameravate da učinite na pozorišnoj sceni Srbije?
Moje su namere već pedeset godina na toj sceni iste i savršeno nečasne: što više predstava, što više novih mladih glumaca i reditelja ukalemljenih sa starima koji su najbolji, što više prodatih karata, pa da podelimo bar nešto para umetnicima.
Šta mislite o medijskoj sceni Srbije...
Strangers in the night (Stranci u noći).
... a šta o „Politici”?
„Borise Davidoviču, ne daj se pasjim sinovima…!” (Danilo Kiš)
Šta je sad najveća opasnost za Srbiju?
Da se Velike Sile pomire i dogovore…
Koliko imate opštepoznatih prijatelja?
Nekoliko… Radeta Šerbedžiju, Petera Handkea, Ivana Ćurkovića…
Ko Vam je učinio veliku uslugu, a nije Vam bio prijatelj?
Da bi čovek bio slobodan, mora da može bez bilo čega. Činjenica je da ga ono bez čega ne može ucenjuje. Ja sam slobodan čovek. Ništa ne posedujem. Sve moje privatno sam uložio u društveno, u ovo pozorište u Staroj šećerani.
Feđa Stojanović.
Šta je u Vašem poslu najteže?
Moj posao reditelja je prilično lak: uglavnom vičem i pravim se važan.
Šta mislite najgore, a šta najbolje o sebi?
„…tako star, a tako mlad…” (Tin Ujević, čini mi se)
Kažu da ste tiranin u poslu. Pa ipak su mnogi Vaši saradnici inficirani „ristićizmom”!
To pričaju samo oni koji nikada nisu radili sa mnom. Inficirani su oni pozorištem, a ne Ristićem.
U kom sastavu će igrati ova „Crna ruka”?
U najboljem: tim koji pobeđuje se ne menja.
Sportski rečeno, ko je kapiten ovog tima glumaca?
Rada Đuričin, naravno.
Šta Vam je najvažnije u poslu, a šta u životu?
U životu mi je najvažniji posao, a u poslu život. Pored Danke, naravno.
Šta ne možete da prežalite?
Ubistvo zemlje u kojoj sam živeo. Za mene je Jugoslavija bila kulturna ideja koja je starija od svake političke!
Koje osećanje Vas vodi u mladost?
Ja već dugo živim u mladosti. Tako ću se ponašati do kraja života…
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
