Maša i neobični medvedi

Upad ruskih hakera u fajlove Svetske antidoping agencije otvorio je mnoga pitanja među kojima je, svakako, i pitanje tajnosti medicinske dokumentacije sportista i zaštita njihove privatnosti, koje bi trebalo da bude centralna tema Izvršnog komiteta Svetske antidoping agencije koja će se sutra sastati u Varšavi.

Međutim, upad hakerske grupe „Fensi medvedi”, koja se u Rusiji naziva „Neobični medvedi”, a koja se na Zapadu povezuje s ruskim obaveštajnim službama i samom državom (to se, naravno, u Rusiji demantuje), otvara i druga bar podjednako važna pitanja kada je u sport, posebno vrhunski.

Spisak imena sportista koji su uz saglasnost eksperata Svetske antidoping agencije koristili zabranjena sredstva u terapeutske svrhe iz dana u dan je sve duži, a broj olimpijskih medalja koje su osvojene u Riju uz „dozvoljeni doping” sve veći.

Na to je upozorio i nemački „Tagesšpigel” citirajući domaćeg stručnjaka za borbu protiv dopinga Periklesa Simona koji je izjavio da je program koji dozvoljava sportistima da koriste zabranjena stimulativna sredstva u terapeutske svrhe „pravi stimulans za doping”.

„Ako vrhunski sportista shvati da može da uzme svako doping sredstvo, ako nađe lekara koji će mu ga pripisati kao lek, on će to i učiniti. To je logično, i jasno je da je to učinio” dodao je Sajmon čijih se pet sunarodnika nalazi na dosad objavljenim listama „legalno dopingovanih”.

Buduću da su na njima i teniserke sestre Serena i Venus Vilijams, kao i Petra Kvitova, otvara se pitanje Ruskinje Marije Šarapove koja je zbog korišćenja meladonijuma kažnjena dvogodišnjom zabranom takmičenja.

I Šarapova je koristila meladonijum godinama, takođe uz lekarski recept, kao lek za svoju boljku, a razlika između nje i sastara Vilijams ili Kvitove je samo to što to nije prijavila nadležnim telima Međunarodne teniske federacije i Svetske antidoping agencije.

To prethodnih godina i nije bilo potrebno, jer je meladonijum bio dozvoljen, a na crnu listu dopao je tek s prvom danom ove godine, za razliku od oksikodona, fidromorfona, prednosona, prednisolona i metilprednisolona, koji su se na njoj nalazili i 2010. kada je Serena Vilijams počela da ih koristi…

Spiskovi sportista koji su imali dozvolu VADA da koriste doping iz dana u dan se povećava. Juče mu je dodato novih 26 imena i postaje jasno da u svetskom sportu postoje dva grupe takmičara – oni koji imaju dozvolu da se dopinguju i oni koje jure antidoping inspektori i VADA kažnjava. Da li je to fer-plej?

Još nije poznato koliko će se sportista, osvajača olimpijskih medalja u Riju, naći na „optužnici” hakerske grupe, ali već sada bi se moglo reći da je poštenije da se sportisti koji se leče zabranjenim supstancama takmiče na posebnim olimpijskim igrama, a ne na onima na kojim bi trebalo da nastupaju samo čisti sportisti, kako to predviđa Međunarodni olimpijski komitet.

U Rusiji na sve ovo gleda se kao na novi dokaz da su se čelnici Svetske antidoping agencije i svetskog sporta planski okomili na ruski sport (prvi rezultat je to što su ruski sportisti u Riju osvojili dva puta manje medalja nego u Londonu pre četiri godine).

Zbog toga je TASS juče u Cirihu pitao Ričarda Meklarena, čelnika Nezavisne komisije VADA, čiji je izveštaj doveo do drakonskog kažnjavanja ruskih sportista bez obzira na to da li su uhvaćeni u dopingu ili ne, da li će i u drugim zemljama obavljati sličnu istragu.

„Niko od mene nije zatražio da u drugim zemljama sprovedem istragu sličnu onoj u Rusiji. Ako dobijem takav zahtev – razmotriću ga”…

Nadal se lečio „dopingom” 2009. i 2012.

Četvrta epizoda serije o dozvoljenom dopingu u režiji „Neobičnih medveda” donela je 26 novih imena.

Priloživši dokumentaciju da im je neophodan tretman zabranjenim sredstvima dozvolu za dopingovanje dobili su Argentinci Lukas Rej i Fakundo Kalioni, osvajači zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, Belgijanac Luk Luper, osvajač olimpijskog srebra u istom sportu, Fransina Nijonsaba iz Burundija, srebrna na 800 m, osvajačice fudbalske bronze Kanađanke Sinkler, Tankredi, Vilkinson i Šmit, Danci Kasper Mortensen (zlato u rukometu) i Niklas Larsen (bronza u vožnji na pisti), Francuzi Dimitrij Basku (bronza na 110 m prepone) i Gotje Grume (ekipno zlato i pojedinačna bronza u mačevanju), reprezentativci Velike Britanije Aleksandra Denson, Samnata Kuk i Krista Kalen (zlato u hokeju na travi), Kalum Skiner (ekipno zlato i pojedinačno srebro u sprintu na pisti), Helen Glover (zlato u dubl skulu), Piter Rid (zlato u osmercu), Džastin Rouz (zlato u golfu), Mo Farah (zlato na 5.000 i 10.000 m), Mađar Laslo Čeh (srebro na 100 m leptir), Španac Rafael Nadal (zlato u dublu), kao i američki sportisti Arijana Vašington (zlato u štafeti 4 h 100 m), Brejdi Elison (srebro u streličarstvu), Konor Džeger (srebro na 1.500 m slobodno) i Loren Hernandez (zlato u gimnastičkom višeboju, srebro na gredi).

Kada je u pitanju nekadašnji broj 1 u tenisu Rafael Nadal, koji je i ranije bio dovođen u vezu s dopingom, reč je o „zastarelom” slučaju, pošto se dokumentacija do koje su došli hakeri odnosi na dozvolu za korišćenje betametazona 2009. godine i tertakostacida 2012. godine