Uloga „Fejsbuka” u američkim izborima

Pre nepune dve nedelje kandidat republikanaca optužio je „Fesjbuk”, „Gugl” i „Tviter” da su vrlo nepošteni mediji jer „sahranjuju” članke u vezi sa istragom Ef-Bi-Aja o spornim imejlovima Hilari Klinton. Sada dok se sprema da uđe u Belu kuću Donald Tramp kaže da je „Fejsbuk” ključni element koji mu je pomogao da osigura pobedu.

„’Fejsbuk’ i ’Tviter’ su sjajni za komunikaciju. Ne kažem da ih volim, ali omogućavaju da se moja reč čuje. Kada me mediji predstave u lošem svetlu ili neprecizno, društvene mreže mi daju način da uzvratim”, rekao je prošlog vikenda budući stanar Bele kuće, veoma svestan koliku mu moć daje 28 miliona pratilaca na društvenim mrežama.

I pre ove Trampove izjave, najveća društvena mreža našla se u središtu postizborne oluje, optužena da je pomogla širenju dezinformacija. „Fejsbuk” je najpre šturo odgovorio saopštenjem da je on samo jedan od mnogih načina informisanja i povezivanja birača s političarima, da bi u subotu Mark Zakerberg objavio duži status na ličnom profilu. Osnivač i generalni direktor mreže koja ima skoro 1,8 milijardi naloga naglasio je da je 99 odsto sadržaja autentično, pa je „ekstremno mala verovatnoća da su lažne vesti promenile ishod izbora”.

Zaposleni i ostatak rukovodstva ne dele izgleda ove stavove. U ovoj kalifornijskoj kompaniji (Silicijumska dolina je velikom većinom bila uz Klintonovu) u toku je ozbiljno preispitivanje da li su i kako uticali na ishod izbora, rekle su „Njujork tajmsu” tri osobe koje su tražile da im se ne pominje ime.

Imidž stranački obojene mreže i distributera lažnih vesti u suprotnosti je sa stavovima „Fejsbuka” koji sebe vidi kao nepristrasnu praznu tablu na kojoj svako može da napiše šta misli.

Profesor Zejnep Tufekči sa Univerziteta Severne Karoline koji proučava uticaj tehnologije na društvo siguran je da je „Fejsbuk” imao značajan uticaj na ishod izbora.

„Lažna priča o tome kako je papa Franjo podržao Trampa podeljena je skoro milion puta i verovatno su je videle desetine miliona ljudi. Demanti jedva da se čuo”, rekao je Tufekči.

Malo pred izbore kružile su izmišljene vesti o Hilari Klinton. U jednoj od njih se tvrdilo da je agent Ef-Bi-Aja koji istražuje njene imejlove ubio suprugu a potom izvršio samoubistvo. Istom mrežom kružila je i „stara Trampova izjava” da su republikanski birači najgluplji na svetu, da veruju svemu što čuju, pa bi tako naseli i na njegove laži koje bi servirao kao eventualni predsednički kandidat.


Kampanja Hilari Klinton na „Fejsbuku” (Foto Rojters/M. Segar)

Po jednoj analizi, 38 odsto članaka sa konzervativnih portala bilo je izmišljeno, a 19 odsto sa levičarskih. Međutim, samo je republikancima svojstveno da je njihov kandidat redovno ponavljao netačne priče kao istine i pozivao pristalice da ne veruju „korumpiranim tradicionalnim medijima”, podsetio je „Gardijan”.

Istraživači su takođe izračunali da prođe 13 sati od objave izmišljotine do demantija, što je dovoljno da je pročitaju stotine hiljada ili čak milioni ljudi. U krugovima istomišljenika koji se formiraju na „Fejsbuku” (tzv. eho komore) kao požar se šire dezinformacije koje se poklapaju sa onim što želimo da čujemo.

I dok je u ljudskoj prirodi da veruje u ono što želi da čuje, „Fejsbukovi” algoritmi pojačavaju političku polarizaciju, jer korisnicima daju sve više objava sličnih onome što su lajkovali i delili.

Ovo je bila burna godina za kompaniju koja se kod oglašivača hvali da može da za njihov račun pridobije korisnike, ali uporno negira svoju ulogu medija iako istraživanja Pju centra pokazuju da se skoro polovina Amerikanaca informiše baš na toj adresi.

U maju su se našli na tapetu da zaposleni koji prave izbor najaktuelnijih vesti cenzurišu priče naklonjene konzervativnoj političkoj struji. „Fejsbuk” je kasnije smenio ceo urednički tim. U septembru su optuženi za „uređivanje istorije”, jer su čuvenu fotografiju devojčice iz Vijetnamskog rata uklonili kao dečju golotinju.

Sada raste pritisak na „Fejsbuk” ne samo da reši problem lažnih vesti nego i da nađe način da ohrabri zdraviji dijalog među ljudima različitih političkih opredeljenja.

Kako su makedonski tinejdžeri zarađivali na Trampu

U Velesu je registrovano 140 sajtova koji su objavljivali vesti u prilog Donaldu Trampu i na reklamama zarađivali i do 5.000 dolara mesečno, saznalo se neposredno pred izbore. Vodili su ih stariji tinejdžeri kojima nije bliska politika ovog kandidata, već ono što će im doneti najviše klikova, a time i najviše novca od reklama, poput tekstova s naslovom „Hilarin ilegalni imejl odneo život prvog američkog špijuna” i sličih. Neki od njih su imali i po milion pregleda mesečno, uz svesrdnu pomoć „Fejsbuka”, gde najbolje prolaze bombastični mamac-naslovi. Izvesni Aleks rekao je za „Gardijan” da je prvi došao na ovu ideju iz političkih razloga, da bi uticao na tok izbora, ali da su ga sugrađani kopirali samo da bi zaradili od reklama.