Dokazana crta genijalnosti

Magnus Karlsen je još jednom potvrdio da je najbolji šahista sveta. Iako je u Njujorku, tokom 20 dana borbi sa ruskim vršnjakom Sergejom Karjakinom, bio daleko od najbolje forme, sačekao je svoj 26. rođendan da u jednom danu i dramatičnom doigravanju po ubrzanom tempu kaže poslednju reč. I bukvalno poslednju, jer će se o završnom potezu u meču još dugo pričati i prepričavati…

Nadmoćnom igrom kada sve rešavalo i pobedom od 3:1 u šahovskom taj-brejku, nadoknadio je sve propuste u 12 partija po klasičnom tempu (6:6), u kojima je jedinu pobedu proslavio tek u 10. delu, posle sedam startnih remija i neočekivanog vođstva Karjakina u osmoj partiji.

U sve četiri partije doigravanja Karlsen je imao prednost: ili pozicionu, ili vremensku, ili obe. U drugoj je Karjakin pokazao svoj hudinijevski dar spasavanja u izgubljenim pozicijama. Povukao se u „tvrđavu” oko svog kralja i žrtvovao pešake za remi sa golim kraljem protiv „krivouglog” lovca i dva ivična pešaka.

Sergej je velemajstor preživljavanja. Bio je najmlađi velemajstor sveta, sa 12 godina i sedam meseci, na početku uspešniji od svog vršnjaka Magnusa. Rodom sa Krima, prešao je iz Ukrajine u Rusiju. Rano se oženio i poslednje dve godine sve posvetio borbi za titulu, kao najveća nada Rusije da vrati šahovsku krunu, posle sedam godina njenog boravka u Indiji i tri u Norveškoj, tamo gde se niko nije nadao. I, stigao je na korak do sna, posle neočekivanog uspeha na ovogodišnjem Turniru kandidata za izazivača svetskog prvaka, u Moskvi, umesto američkih velemajstora, Karuane ili Nakamure, u koje su organizatori završnog meča polagali nade.

Međutim, Karjakin nema drskost, čvrstinu, pa ni talenat Karlsena, igrača vrlo sličnog stila, ali za malo boljeg u svemu. Norvežanin je odmah posle propuštene prilike u drugoj partiji doigravanja rizikovao žrtvujući pešaka za inicijativu koja je urodila matnim napadom. U četvrtoj partiji se pokazalo da Karjakin teško može da pređe iz odbrane u napad protiv takvog igrača, pa protiv vođstva od 2:1 nije imao pravi odgovor.

Poraženi zaslužuje sve čestitke, jer je požrtvovanim odnosom prema šansi karijere, protiv često opuštenog rivala, dokazao da šampion nije nepobediv, ali Magnus Karlsen ostaje fenomen današnjeg šaha. Na vrhu svetske rejting-liste je neprekidno od jula 2011, a titulu svetskog prvaka je prvi put osvojio 2013, protiv dotle sedmogodišnjeg vladara Višvanatana Ananda i odbranio je naredne godine, ponovo protiv 21 godinu starijeg Indijca.

Maja 2014. je dostigao rekordni rejting od 2.882 poena, 31 poen više od rekorda Garija Kasparova, a potom kao da je počeo pomalo da se dosađuje i posvećuje manje vremena šahu, igrajući fudbal sa provotimcima madridskog Reala, obilazeći svet, pored ostalog i kao maneken, sa glumicom Liva Tajler. Prvi je šampion koji uspehe ne zasniva na pripremama u otvaranju, nego se nadigrava u svakom tipu pozicija.

Karlsen je sportski orijentisan, bavi se skijaškim skokovima i fudbalom. Tome je posebno doprineo njegov prvi učitelj Simen Agdeštajn, velemajstor i centrafor norveške fudbalske reprezentacije, koji je šah igrao u Beogradu, a reprezentaciji Jugoslavije dao gol u kvalifikacionim mečevima. Jedino pitanje za budućnost njegove šahovske karijere jeste: koliko dugo će biti motivisan. Pozitivnom odgovoru bio mogao da doprinese nagradni fond u Njujorku, od 1,1 miliona dolara, koji bi pri sledećoj odbrani titule trebalo da raste.

Tokom 16 partija u Njujorku i 837 odigranih poteza, bilo je perioda dugih borbi u izjednačenim pozicijama, na razočaranje miliona ljubitelja šaha koji su duele pratili uživo. Od ubedljivo najboljeg na svetskoj rejting-listi se očekivalo više, a kada je, posle poraza u osmoj partiji, napustio konferenciju za medije bez objašnjenja, veliki broj njegovih navijača je prešao na stranu skromnog Sergeja Karjakina.

Kod mnogih je šampion izazvao ogorčenje i načinom na koji je odigrao 12, poslednju partiju po klasičnom tempu, pri rezultatu 5:5. Iako se očekivalo da belim figurama krene u odlučujući juriš, Norvežanin je takvom brzinom prešao iz otvaranja u remi-završnicu da je – zbog dodatnih 30 sekundi za svaki potez – na kraju imao više vremena nego na početku, a remi je sklopljen u 30. potezu, tačno tada kada je najranije dozvoljeno pravilnikom meča.

Međutim, šahovska boginja Kaisa se nasmešila genijalnom daru Norvežanina i omogućila mu da njujoršku predstavu završi spektakularno, na dotle nezabeležen način. Pri vođstvu 2:1 u doigravanju, u četvrtoj partiji po ubrzanom tempu bio mu je dovoljan remi, a u džepu je imao i više od toga, kada je ušao u sledeću poziciju:

Na prvi pogled, beli je – uprkos materijalnoj prednosti – izgubljen, jer se ne vidi kako može da spreči matne pretnje po drugom i prvom redu. Postoji samo jedan potez koji izbegava poraz, a ujedno ga pretvara u trijumf:

50.Dh6!! Crni predaje…

Ovakva, dvostruka žrtva kraljice, retko se viđa u duelima vrhunskih velemajstora i svakako je najlepši završni potez u istoriji mečeva za šahovsku krunu, a pri tom odigran u trenutku kada oba rivala imaju samo po minut za razmišljanje. Na oba uzimanja dame slede efektni matovi topovima: 50…Kh6 51.Th8 mat, ili 50…gh6 51.Tf7 mat!