Olimpijski šampioni na počasnim mestima

Uspon našeg sporta u minulom olimpijskom ciklusu nastavio se i u 2016. godini, iako u njoj u mnogim sportovima nije bilo evropskih i svetskih šampionata, ali i na onima koja su održana reprezentativci Srbije osvajali su medalje, a zablistali su na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru osvojivši osam medalja, dve zlatne, tri srebrne i dve bronzane.

Zbog toga za izbor po desetoro najboljih u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji na tradicionalnoj, 64. rang-listi našeg lista bila izuzetno velika konkurencija nezabeležena još od osamdesetih godina kada su za nju konkurisali sportisti iz cele SFRJ.

Oko prvih mesta dilema nije bilo – olimpijski šampioni iz Rio de Žaneira Davor Štefanek i muška vaterpolo reprezentacija su ih zaista zaslužili.

Štefanek je trijumfom u Riju vratio rvanje među trofejne olimpijske sportove posle pune 32 godine i postao tek treći rvač, a prvi koji se bori grčko-rimskim stolom, koji je izborio počasno mesto na našoj rang-listi.

U finalu u kategoriji do 66 kg pobedio je Jermenina Arutjujana s 3:1, doneo našem olimpijskom timu prvu medalju u Riju i nastavio svoju seriju velikih uspeha, posle svetskog zlata 2014, srebra, 2015, i evropskog srebra ove godine.

Ivana Španović, bronzana iz Rija, ali i srebrna sa svetskog prvenstva u dvorani, evropska šampionka i pobednica Dijamantske lige u skoku udalj, koja je sezonu završila s novim državnim rekordom od 7,10 m, dobila je prednost pred 18-godišnjom Tijanom Bogdanović koja je osvojila „samo” olimpijsko srebro, posle grube greške sudija na njenu štetu, ali i titulu seniorske prvakinje Evrope.

Na četvrto mesto plasirao se jedan od petoro predstavnika ekipnih sportova među desetoro najboljih pojedinaca. To je najbolji igrač olimpijskog vaterpolo turnira Filip Filipović, koji je kao član čete Dejana Savića osvojio tri zlatne medalje.

Slično je obrazloženje i za Andriju Prlainovića, s tim što je on bio najbolji igrač na Evropskom prvenstvu u „Kombank areni”. Odbojkašica Brankica Mihajlović u Riju je pored srebra osvojila i titulu najboljeg primača, dok su Miloš Teodosić i Ana Dabović bili ključni igrači u uspešnim pohodima naših košarkaša i košarkašica do olimpijskih medalja.

Sjajnim igrama i rezultatima u prvom delu sezone, pogotovo pobedama na Australija openu i, najzad, na Rolan Garosu Novak Đoković je na visokom mestu među našim najuspešnijim sportistima u 2016. a to važi i za Andreu Arsović, evropsku šampionku i pobednicu Finala svetskog kupa u gađanju iz vazdušne puške.

U konkurenciji za mesto među 10 najuspešnijih bili su i kuglaš Vilmoš Zavarko, kajakašica Kristina Bedeč, rvači Viktor Nemeš i Aleksandar Maksimović, tekvondoistkinja Milica Mandić, odbojkašica Milena Rašić, plivač Velimir Stjepanović, strelci Damir Mikec i Zorana Arunović, atletičar Mihail Dudaš, sve osvajači medalja na svetskim i evropskim šampionatima i svetskim kupovima.

Na rang-listu najboljih ekipa nalazi se šest državnih reprezentacija u ekipnim sportovima i četiri ekipe u individualnim sportovima – dva kajakaška dvoseda i dva streljačka „miksa”.

Vaterpolo reprezentacija je 14. put na počasnom mestu naše rang-liste, a čak 10. put u novom milenijumu, a u stopu ih prate košarkaši koje su u finalu Olimpijskih igara u Riju Amerikanci sprečili da osvoje zlatnu medalju i 20. put butu prvi na „Politikinoj” rang listi.

Naši vaterpolisti su u 2016. osvojili sve što se može osvojiti – titulu prvaka Evrope, prvo mesto u Svetskoj ligi i na kraju jedini trofej koji je nedostajao ovoj generaciji – olimpijsko zlato.

Titulu olimpijskog šampiona preuzeli su u finalu od pobednika iz Londona 2012. Hrvatske (13:7) Gojko Pijetlović, Dušan Mandić, Živko Gocić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Branislav Mitrović.

Košarkaši su pod vođstvom Aleksandra Đorđevića, koji je proglašen za najboljeg trenera olimpijskog turnira,  posle 20 sušnih godina osvojili olimpijsku medalju, kao i u Atlanti 1996. igrali su u finalu protiv Amerikanaca...

Sjajnim igrama u četvrtfinalu protiv Hrvatske, a pogotovo u polufinalu kada su deklasirali favorizovane Australijance zaslužuju sve čestitke. Na porazu protiv SAD niko ne može da im zameri.

Odbojkašice su iz trećeg pokušaja stigli do olimpijske medalje. Pod vođstvom Zorana Terzića rušili su sve prognoze i rivalke i osvojile srebro U četvrtfinalu su s 3:0 savladale Rusiju, u polufinalu s 3:2 revanširale su se Amerikankama za poraz u grupi, a u finalu nisu uspele da i drugi put pobede Kinu.

Košarkašice Srbije debitovale su na olimpijskom turniru i odmah stigle do medalje. Pod vođstvom Marine Maljković osvojile su bronzu u meču s Francuskinjama, a do tog duela došle su obezbedivši polufinale i borbu za medalju savladavši Australijanke u četvrtfinalu.

Marko Tomićević i Milenko Zorić nastavili su trofejni olimpijski niz našeg kajakaškog sporta prekinut još 1984. U Riju su osvojili srebrnu medalju na 1.000 m i samo koji metar delio ih je do zlata. Nebojša Grujić i Marko Novaković pobedili su na Evropskom prvenstvu na 200 m i neobjašnjivo zatajili u Riju, a na Evropskom prvenstvu u streljaštvu prvi šampioni u mešovitim parovima postali su Zorana Arunović i Damir Mikec (vazdušni pištolj) i Andrea Arsović i Milutin Stefanović (vazdušna puška). To su discipline koje će se pucati i na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020.

Listu zaključuju odbojkaši koji su sjajnim igrama trijumfovali u svetskoj ligi i košarkaška reprezentacija Srbije u igri 3 na 3.

Za „top 10” ekipa konkurisali su i džudisti Crvene zvezde, muška i ženska streljačka reprezentacija vazdušnim pištoljem i kajakašice Milica Starović i Dalma Ružičić Benedek u dvosedu na 1.000 m.

Najstariji izbor u našem sportu

„Politika” je prvi put proglasila najuspešnije sportiste 1953. godine. Bio je to prvi izbor u tadašnjoj Jugoslaviji. Novinari sportske rubrike „Politike” 1964. počeli su da biraju i najuspešniju sportsku ekipu, a samo u godinama sankcija jednom nismo proglasili najuspešnijeg sportistu (1993) i dva puta (1993, 1994) najuspešniju ekipu, jer većina nije imala mogućnost da se takmiči na međunarodnoj sceni...

Ovaj, 64. izbor najuspešnijih obavili su novinari sportske rubrike „Politike” Dušan Telesković, Ratko Pavlović, Živko Baljkas, Ivan Cvetković, Aleksandar Miletić, Mirko Stojaković, Vojislav Nedeljković, Goran Kovačević, Dragan Todorović, Marjan Kovačević, Katarina Ivanović i Dejana Popović.

Najuspešniji u 2016.

POJEDINCI

1. Davor ŠTEFANEK (rvanje)

2. Ivana ŠPANOVIĆ (atletika)

3. Tijana BOGDANOVIĆ (tekvondo)

4. Filip FILIPOVIĆ (vaterpolo)

5. Novak ĐOKOVIĆ (tenis)

6. Miloš TEODOSIĆ (košarka)

7. Adrija PRLAINOVIĆ (vaterpolo)

8. Brankica MIHAJLOVIĆ (odbojka)

9. Andrea ARSOVIĆ (streljaštvo)

10. Ana DABOVIĆ (košarka)

EKIPE

1. VATERPOLISTI

2. KOŠARKAŠI

3. ODBOJKAŠICE

4. KOŠARKAŠICE

5. Tomićević, Zorić (kajak)

6. Grujić, Novaković (kajak)

7. Arunović, Mikec (streljaštvo)

8. Arsović, Stefanović (streljaštvo)

9. ODBOJKAŠI

10. BASKETAŠI 3 na 3

Svi najbolji u izboru „Politike”

POJEDINCI

1953. Perica Vlašić (veslanje)

1954. Dolinar, Harangozo (st. tenis)

1955. Bernard Vukas (fudbal)

1956. Franjo Mihalić (atletika)

1957. Božidar Komac (vazduhoplovstvo)

1958. Stanko Lorger (atletika)

1959. Duje Smoljanović (kuglanje)

1960. Radivoje Korać (košarka)

1961. Miroslav Cerar (gimnastika)

1962. Miroslav Cerar (gimnastika)

1963. Miroslav Cerar (gimnastika)

1964. Miroslav Cerar (gimnastika)

1965. Branislav Lončar (streljaštvo)

1966. Vera Nikolić (atletika)

1967. Ivo Daneu (košarka)

1968. Đurđa Bjedov (plivanje)

1969. Dragan Džajić (fudbal)

1970. Desanka Perović (streljaštvo)

1971. Vera Nikolić (atletika)

1972. Mate Parlov (boks)

1973. Marjan Beneš (boks)

1974. Mate Parlov (boks)

1975. Nenad Stekić (atletika)

1976. Matija Ljubek (kanu)

1977. Šaban Seidi (rvanje)

1978. Dražen Dalipagić (košarka)

1979. Miodrag Perunović (boks)

1980. Slobodan Kačar (boks)

1981. Borut Petrič (plivanje)

1982. Bojan Križaj (smučanje)

1983. Borut Petrič (plivanje)

1984. Šaban Trstena (rvanje)

1985. Ljubiša Simić (boks)

1986. Rok Petrovič (smučanje)

1987. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1988. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1989. Mateja Svet (smučanje)

1990. D. Topić (atl) i T. Kukoč (koš)

1991. Monika Seleš (tenis)

1992. Monika Seleš (tenis)

1993. bez proglašenja

1994. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1995. Aleksandar Đorđević (košarka)

1996. Aleksandra Ivošev (streljaštvo)

1997. Nikola Grbić (odbojka)

1998. Dejan Bodiroga (košarka)

1999. Dejan Bodiroga (košarka)

2000. Vladimir Grbić (odbojka)

2001. Vladimir Vujasinović (vaterpolo)

2002. Dejan Bodiroga (košarka)

2003. Milorad Čavić (plivanje)

2004. Jasna Šekarić (streljaštvo)

2005. Danilo Ikodinović (vaterpolo)

2006. Olivera Jevtić (atletika)

2007. Novak Đoković (tenis)

2008. Milorad Čavić (plivanje)

2009. Milorad Čavić (plivanje)

2010. Zorana Arunović (streljaštvo)

2011. Novak Đoković (tenis)

2012. Milica Mandić (tekvondo)

2013. Emir Bekrić (atletika)

2014. Novak Đoković (tenis)

2015. Novak Đoković (tenis)

2016. Davor Štefanek (rvanje)

EKIPE

1964. Vaterpolisti

1965. Strelci

1966. Košarkaši

1967. Košarkaši

1968. Vaterpolisti

1969. Košarkaši

1970. Košarkaši

1971. Košarkaši

1972. Rukometaši

1973. Košarkaši

1974. Rukometaši

1975. Košarkaši

1976. Kuglaši

1977. Košarkaši

1978. Košarkaši

1979. Alpinisti (Everest '79)

1980. Košarkaši

1981. Košarkaši

1982. Ljubek, Nišović

1983. Šurbek, Kalinić

1984. Ljubek, Nišović

1985. KK Cibona

1986. Rukometaši

1987. Vaterpolisti

1988. Vaterpolisti

1989. Košarkaši

1990. Košarkaši

1991. FK Crvena zvezda

1992. KK Partizan

1993. bez proglašenja

1994. bez proglašenja

1995. Košarkaši

1996. Košarkaši

1997. Košarkaši

1998. Košarkaši

1999. Odbojkaši

2000. Odbojkaši

2001. Vaterpolisti

2002. Košarkaši

2003. Vaterpolisti

2004. Vaterpolisti

2005. Vaterpolisti

2006. Vaterpolisti

2007. Odbojkašice

2008. Vaterpolisti

2009. Vaterpolisti

2010. Teniseri

2011. Odbojkašice

2012. Vaterpolisti

2013. Rukometašice

2014. Košarkaši

2015. Vaterpolisti

2016. Vaterpolisti