​Nosači aviona na odmoru

Čudo na svetskim morima: Na smeni dve godine vojni analitičari uočili su nešto veoma neobično na svetskim morima. Prvi put od završetka Drugog svetskog rata svi američki nosači aviona – udarna pesnica armije SAD – usidreni su u matičnim lukama. Tako trenutno nijedan američki nosač ne krstari Atlantskim okeanom i Sredozemnim morem, ne kontroliše Persijski zaliv...

Kako su prenele agencije, 30. decembra nosač avion „Ruzvelt” uplovio je u svoju matičnu luku Norfolk. On je bio poslednji od devet američkih nosača – koliko je trenutno u upotrebi – koji se vratio sa zadatka. Kada se tome doda da su dva broda iz ove klase, „ Linkoln” i „Truman”, usidrena na popravci u brodogradilištu, dobije se kompletna slika: u novembru i decembru Amerikanci vratili su kući kompletnu flotu nosača aviona.

Stručnjaci podsećaju da je potrebno nekoliko meseci da bi se nosači pripremili da ponovo zaplove svetskim morima. To znači i da će isto toliko vremena američka vojna sila biti lišena ove svoje moćne armade.

Šta se to dogodilo, zašto su svi američki nosači aviona poslati na godišnji odmor? Da li ovaj potez ima veze s predstojećom promenom na mestu predsednika SAD – Donald Tramp nasleđuje Baraka Obamu? Da li je tu možda reč o greškama planera u Pentagonu, besparici ili je vrhovna komanda SAD jednostavno zaključila kako bi bilo lepo da marinci provedu božićne i novogodišnje praznike kod kuće?

Nijedno od ovih pitanja zasad nema zvanični odgovor, ali je činjenica da je flota američkih nosača aviona prilično stara i da će narednih godina i decenija biti iz temelja obnovljena. Cilj je da se nosači klase „Nimic” zamene novom generacijom brodova klase „Džerald Ford” koja nosi ime bivšeg predsednika SAD.

Prvi istoimeni nosač aviona bi, prema planu Pentagona, trebalo da uđe u vojnu službu tokom ove godine. Predviđeno je da mornarica SAD dobije ukupno 11 nosača aviona nove klase od kojih su tri u izgradnji.

Da li će se ovi planovi realizovati zavisi najviše od vojnog budžeta SAD, jer ove „igračke” papreno koštaju. Prvobitna računica imala je kalkulaciju da će jedan nosač aviona klase „Džerald Ford” koštati oko sedam milijardi dolara, početkom 2015. godine ova procena je skočila na 10,4 milijarde dolara, danas se već govori da će cena jednog broda iznositi celih 13 milijardi dolara.

Američku ratnu mornaricu ipak ne treba potcenjivati zbog činjenice da su svi nosači aviona trenutno „na odmoru”. Oko 60 atomskih podmornica i veliki broj ratnih brodova različite klase i dalje patroliraju svetskim morima spremni da izvrše svako naređenje predsednika SAD.

Nova ruska baza u Siriji: Nekako istovremeno stigla je i vest da Moskva povlači s položaja u Sredozemnom moru nosač aviona „Admiral Kuznjecov”. Reč je o jedinom ruskom brodu iz ove klase koji je skoro dva meseca učestvovao u vojnim operacijama u Siriji.

Iz Moskve je, tim povodom, stiglo objašnjenje da je „Kuznjecov” uspešno okončao svoju ratnu misiju i da se nosač aviona – u pratnji krstaša na atomski pogon „ Petar Veliki” – vraća u matičnu luku na severu Rusije. Ranije je bilo najavljeno da je ovo zapravo poslednja misija „Kuznjecova” i da će nosač aviona, posle toga, otići u brodogradilište na remont.

Odlazak „Kuznjecova” iz ratnog područja ne znači, međutim, i kraj ruskog prisustva u Siriji. Rat u ovoj bliskoistočnoj državi počeo je u martu 2011, a Rusija se pojavila na tamošnjem ratištu 30. septembra 2015. U međuvremenu Rusi su formirali u Siriji vazduhoplovnu bazu u Hmeimu i centar za snabdevanje u luci Tartus. Za zaštitu trupa, naoružanja i objekata u Siriju su dopremljeni najmoderniji protivvazdušni odbrambeni sistemi S-300 i S-400.

Kako prenosi ruski informativni portal Sputnjik, Moskva i režim Bašara el Asada privode kraju pregovore o pretvaranju centra u luci Tartus u stalnu pomorsku bazu. Međudržavni ugovor je pred potpisivanjem, a on predviđa da Rusija u Tartusu izgradi pomorsku vojnu bazu s pravom da je koristi u narednih 49 godina.

I dok Amerikanci očekuju da 2017. zaplovi njihov najmoderniji nosač aviona, Rusi najavljuju da će za njihovu armiju događaj godine biti ulazak u službu lovca T-50. Reč je o možda trenutno i najmodernijem vojnom avionu na svetu, višenamenskom lovcu pete generacije.

Neki tehnički podaci o T-50 (dug je 20 metara, a raspon krila iznosi 15 metara) još su tajni, ali ono što je dostupno javnosti potvrđuje procenu da je reč o vrhunskoj ratnoj letelici. T-50 postiže maksimalnu brzinu od 2.600 km/čas, teško je uočljiv za protivničke radare, opremljen je najsavremenijim uređajima za otkrivanje protivničkih „nevidljivih” aviona sa virtuelnim kopilotom. U njegovom naoružanju su rakete vazduh–vazduh kratkog i srednjeg dometa, krstareće rakete vazduh–zemlja. Elektronska oprema omogućava pilotu da „vidi” događanja u krugu od 400 kilometara, da istovremeno prati 60 ciljeva i gađa 16 meta.