Kineska ekonomija i naši mediji

U „Politici” od 6. januara u tekstu „Juan ruši dolar” potkrala se jedna materijalna greška i po mom mišljenju se, u drugom delu teksta, nekritički prenose stavovi zapadnih ekonomista. Mislim da je to dobar povod da raspravimo neka pitanja o kineskoj ekonomiji o kojoj se na duboko pogrešan način izveštava i u drugim našim medijima. Materijalna greška se odnosi na navod da će Kina uložiti u izgradnju železnica 116 milijardi dolara, a nije 116 nego 503 milijarde, što je objavljeno na sajtu vlade Kine http://english.gov.cn/news/top_news/2017/01/06/content_281475534492112.htm

Ne sumnjam da je novinar preuzeo od nekuda ovu cifru, ali je savet svima da redovno prate sajt kineske vlade zato što je to daleko najtačniji i ujedno sveobuhvatan izvor informacija. I niko nikada nije osporio bilo koji podatak koji je iznet.

Nekritičko prenošenje stavova se odnosi na sledeće: „Na berzi ipak upozoravaju da brojni makroekonomski rizici u Kini ostaju i dalje izraženi poput: 1. postojanog snižavanja deviznih rezervi; 2. rizika od urušavanja tržišta nekretnina; 3. manjka likvidnosti na domaćem tržištu obveznica; 4. rasta javnog duga itd.”.

Naravno, ja sam ove navode u tekstu „Politike” razdvojio radi lakšeg praćenja sledeće argumentacije:

1. Kina namerno snižava devizne rezerve, koje su u jednom trenutku stigle do 4.000 milijardi dolara, upravo zato što je to prevelika izloženost prema dolaru (rizik da Federalne rezerve SAD naglo obore vrednost dolara i da Kina izgubi npr. 1.000 milijardi). Ali i tako smanjene rezerve su i dalje najveće na svetu. Za ekonomiju je dobro što se iz dolara „beži” u investicije.

2. Rizik od urušavanja tržišta nekretnina u izvesnoj meri postoji, ali on ne može u Kini da kao posledicu ima slom kakav je bio 2007/8. na Zapadu. Ovo zbog toga što se iz tih ulaganja u nekretnine u Kini ne prave finansijski derivati. Da se podsetimo kako to na Zapadu izgleda na jednom primeru. Banka da kredit i stavi hipoteku na kuću, zatim taj svoj kredit osigura. Ako korisnik kredita ne plati kredit, ne samo što postoji hipoteka, nego se osiguravajuće društvo obavezalo da ono plati iznos duga. Sada se takva transakcija od proceniteljskih kuća rangira kao AAA rejting i onda se ta obligacija prodaje na tržištu hartija od vrednosti i služi posredno kao sredstvo plaćanja. Problem eksplodira kada se ustanovi da osiguravajuće društvo nije uopšte imalo rezervni fond za garancije koje je izdalo, da kuća ne vredi trećinu procene i da dužnik nikada nije ni imao sredstva iz kojih bi vraćao kredit. U Kini će prosto propasti onaj ko je preinvestirao u pogrešne lokacije ili objekte koji ne odgovaraju potrebama tržišta. I to je dobro. To je prava regulacija putem tržišta.

3. Nema govora o manjku likvidnosti u Kini. Privatni sektor uopšte nije prezadužen. Niti su banke prezadužene. Nije ni državni sektor u poređenju s privatnim u SAD, ali Kina smatra da je to nivo zaduženosti koji mora da se sanira i već se uveliko sanira. Međutim, ono što je najvažnije, Narodna banka Kine nije do sada preduzela ništa od mera monetarnog održavanja likvidnosti privrede. Nasuprot tome, sve centralne banke Zapada, kao i Japan, već su iskoristile sve raspoložive mere te vrste. Kako su sve te monetarne mere tek na raspolaganju Kini, ako joj ikada zatrebaju, o nelikvidnosti u narednih 10–15 godina nema ni govora. Tačno je samo to da će neke lokalne samouprave koje su finansirale svoje projekte preko mere odgovornog fiskalnog upravljanja zaista biti primorane da se suoče sa svojim ranijim lošim odlukama.

4. Priča o javnom dugu Kine je totalna smejurija. On je na oko 25 odsto u odnosu na BDP. U SAD je ta cifra 106 odsto, u Francuskoj 100, u Japanu 220 odsto, u Nemačkoj 61 procenat itd.

Osnovni motiv da napišem ovaj tekst je u tome što u Kini uopšte u ne postoje nikakvi makroekonomski rizici, sasvim suprotno tvrdnjama zapadnih medija.

Ja to pratim oko 20 godina i gotovo bez izuzetka svakog meseca barem dva puta čitam na zapadnim sajtovima da se Kina urušava sutra. I tako 20 godina.

Mislim da bi „Politika”, a naročito naši centralni elektronski mediji, morala da uloži veći napor da ne prenosi ove lažne vesti, samo zato što se objavljuju na najpoznatijim zapadnim ekonomskim sajtovima.

Advokat