IAAF zaustavlja promenu otadžbine

Sve je više atletičara i atletičarki koji na velikim takmičenjima osvajaju medalje za zemlje u kojima nisu rođeni, u kojima nisu odrasli ni atletski stasali. Često ne znaju ni test svoje himne, pa ni jezik.... Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) odlučila je da zaustavi, ili bar oteža, ovu tendenciju i da mnoge zemlje spreči da se kite tuđim perjem.

Savet IAAF je, na predlog predsednika Sebastijana Koua, zamrznuo tri stava dva člana Propozicija takmičenja koja regulišu „transfere odanosti”, odnosno promenu državljanstva.

„Postalo je sasvim jasno sa transferom velikog broja sportista, posebno iz Afrike, da sadašnji propisi više ne odgovaraju svojoj svrsi. Atletika je sport koji se na na svojim najvišim nivoima zasniva na nacionalnim timovima, i posebno je zbog toga ranjiv. Osim toga, sadašnji propisi ne nude neophodnu zaštitu sportistima koji su otvoreni za zloupotrebe i uključeni u njih” obrazložio je svoj predlog Sabastijan Kou.

Radna grupa kojom predsedava Hiroši Jokokava najkasnije do kraja godine trebalo bi da predloži nov tekst spornih članova Propozicija takmičenja čime bi se zatvorilo tržište afričkih talenata na kojem se nacionalni identitet i dostojanstvo prodaju onom ko ponudi najviše.

Do sada atletičar koji promeni državljanstvo trebalo je da čeka da proteknu tri godine pre nego što nastupi pod zastavom nove domovine na međunarodnim takmičenjima, međutim ogromna većina prebega koristila je mogućnost ublažavanja pauze na godinu dana na osnovu dogovora atletskih saveza stare i nove domovine, koji najčešće podrazumeva novčanu odštetu. Uz to, Savet IAAF imao je pravo da u „izuzetnim slučajevima” potpuno prenebegne odredbu od prisilnoj pauzi i atletičaru koji oblači novi državni dres dozvoli nastup na prvom velikom takmičenju, a jedini uslov je da je zahtev podnet bar 30 dana ranije.

Zamrzavanje spornih članova, saopštio je Savet IAAF, neće uticati na zahteve za promenu državljanstva koje je pre ove odluke podnelo 15 sportista...

To za asocijaciju atletskih saveza 210 zemalja i teritorije i nije prevelik broj, ali reč je samo o zahtevima upućenim u januaru.

„Istorija bolesti” koju je Savet IAAF namerio da izleči je porazna.

U poslednjem olimpijskom ciklusu broj atletskih prebega doživeo je pravu eksploziju – 267 atletičara i atletičarki zaklelo sa na vernost novoj domovini (2013: 50; 2014: 49; 2015: 82; 2016: 86), a u pretodnom samo 76!

Naravno, nisu svi prelasci kupovina atletskih talenata ili već gotovih asova. Bilo je i promena državljanstva zbog opravdanih razloga, kao što je udaja, ili politički razlozi, jer u mnogim afričkim zemljama ne postoje uslovi za bavljenje sportom zbog velikog siromaštva ili ratnih sukoba. O opasnosti po život da i ne govorimo. Međutim, afrički kontinent nije jedini primer za to. U 2015. godini 12 atletičara odreklo se ukrajinskog dresa, bez sumnje zbog ratnih sukoba zbog Krima. Osmoro je dobilo ruski pasoš, dvoje azarbejdžanski, a po jedno gruzijski i i izraelski.

Mnogo godina Kenija i Etiopija važili su za najveće izvoznike atletičara i atletičarki i to su zaista i bile – sve do prošle godine.

Etiopiju je 2015. napustilo najviše atletičara – 19, a Keniju 2012. i 2016. kada je po 16 dobilo nove pasoše. Rekorder su, verovali ili ne, Sjedinjene Američke Države koje su prošle godine ostale bez 24 atletičara i atletičarki. Reč je uglavnom o onima koji nisu uspeli da izbore mesto u američkom olimpijskom timu za Rio, pa su u poslednji čas uskakali u reprezentacije zemalja iz kojih su u SAD došli njihovi roditelji, najčešće na osnovu dvojnog državljanstva.

S druge strane, najveći uvoznici atletskih talenata i afirmisanih atletičara, su Turska, Katar i Bahrein.

Turska atletika se minulog olimpijskog ciklusa godišnje pojačava s pet do sedam atletičara i to ne samo iz Kenije i Etiopije, već i iz Rusije, Ukrajine... Sličnim putem do sveže krvi došao je i Katar, a sudeći po podacima IAAF rekorder je Bahrein. Od 2013. do 2016. bahreinske vlasti podelile su 44 atletska pasoša...

Kada je u pitanju srpska atletika nema velikih brojeva u istom periodu. Dvoje atletičara iz Republike Srpske opredelilo se da trče za Srbiju (Darko Radaković i Biljana Cvijanović), a samo je Goran Stojiljković pri kraju karijere odlučio da nastupa za Crnu Goru i tako ostvario svoj san da učestvuje na olimpijskim igrama. U Pekingu 2008. zauzeo je 68. mesto.

nastavi karijeru u Crnoj Gori

Među najslavnijima su trojica Kenijaca.

Vilson Kipketer je prvi veliki atletski prebeg. Kada je došao na studije u Dansku odlučio je da zatraži i državljanstvo. Čekao ga je pet godine i već u prvom nastupu za Dansku 1995. osvojio je prvu od tri titule prvaka sveta na otvorenom, zlato i dva srebra u dvorani, kao i olimpijsko srebro i bronzu. Trinaest godina trajao je njegov svetski rekord na 800 m na otvorenom (1:41,11), a onaj u dvorani (1:42,67) važi već 20 godina.

Stiven Čerono, svetski juniorski rekorder u stiplčezu koji je 2003. prešao u Katar i iste godine kao Saif Said Šahin postao svetski šampion. Na Olimpijskim igrama 2004. nije učestvovao jer je Kenija insistirala na poštovanju tadašnjeg pravila MOK da može da učestvuje na olimpijskim igrama tek posle trogodišnje pauze. Bivšim zemljacima osvetio se iste godine svetskim rekordom koji i danas važi (7:53,63), a naredne novom titulom prvaka sveta.

Bernard Lagat je posle olimpijske bronze 2000. i srebra 2004. kenijski pasoš zamenio američkim i za SAD osvojio dve titule prvaka sveta, dva srebra i bronzu na otvorenim borilištima, a u dvorani dva zlata i srebro. I još trči, iako ima 43 godine.