Sreć(k)a nadohvat ruke

Kažu stručnjaci da je smeh najbolji lek. A taj ćete lek teško  naći ako gledate informativne emisije, sport, kulturu, strane serije...

Jer, humor je tamo gde ga najmanje očekujete. Naravno, ne osmišljeni, već onaj nastao iz neznanja, nepažnje i samouverenosti bez pokrića.

Tako se u „Premijeru” (nedelja, Pink u 14.00) iz Niša uključila novinarka i razgovarala sa Pinkovom zvezdom Markom Bajramovićem, unukom legende Šabana Bajramovića. Voditeljka je i unuku i dedi prezime promenila u Barjamović. I tako više puta. A za kraj je objavila – „Uskoro ćemo čuti i novi album Marka Šabanovića!?”

Naravno da ni njen urednik u beogradskom studiju ni njegova koleginica to nisu primetili.

Penzionerima, posebno onim sa malim prihodima, nije lako. Em jedva sastavljaju kraj sa krajem, em trpe kojekakve optužbe i šale. Devedesetih godina je kolala urbana legenda da šetaju parkovima sa hlebom natopljenim rakijom kojim hrane naivne golubove koji završi prvo u zembilju a potom i u loncu...

A kad Francuz  jede golubove onda je gurman! Potom su počeli da ih iz skupih kola besno gledaju biznismeni koji danju jedu bifteke a uveče vijagru zalivaju viskijem. I ko im je kriv za kratak životni vek. A penzioneri za to vreme jedu hleb i jogurt i živahni su ko loptice skočice...

O gradskom prevozu da i ne počinjem. Stari i umorni sede dok ih „očima streljaju” mladi i mišićavi koji iz kladionice žure u teretanu...

Penzioneri su vredni, energični i puni optimizma. Zato su stajali u redovima i nakupili preko milion specijalnih koverata u kojima se šalju fiskalni računi za nagradnu igru.

„Uzmi račun i pobedi”. Ali, kako smo čuli u sredu, u „Vestima” Prve TV, sada svaki građanin može da dobije po tri koverta dnevno jer su primećeni tapkaroši koje su ih prodavali po ceni od 20 do 40 dinara po komadu. Penzioneri tapkaroši?

U svaki koverat će ubaciti deset fiskalnih računa i čekati da vide da im se sreća osmehne. Jer, dobiti novi stan u Beogradu, automobil, putovanje ili tehničku robu, put u Njujork... nije mala stvar.

Istina, oni su već stari za novi auto i put u Ameriku, sinovi i ćerke koji još žive sa njima su prevalili pedesetu godinu pa nije ni za njih ali bi  unucima bila vajda da dobiju stan  ili odlazak na Rolan Garos.

Ionako su bez posla, pa imaju vremena na pretek! Ali, kako uvećati šansu za dobitak? Dugo se zadržiš u supermarketu, kao bajagi polako stavljaš kiflu i paštetu u kesu i dobro motriš. Jer, mlađi i bahati napune kolica, plate i ležerno ostave račun na kasi. Vredan penzioner može da sakupi mnogo tuđih, odbačenih računa koji po pravilu, moraju glasiti na iznos veći od stotinu dinara.  

To se sve događa tu oko nas. Idealno za TV prilog, anketu, reportažu... Za zbilju ili za šalu... Ali, nema toga na ekranima. Jer to je život. Svakodnevica. Koga to interesuje?