​Tramp u svetskom trouglu

„Sudari” s Kinom: Novi američki predsednik Donald Tramp tek tri nedelje stoluje u Beloj kući a već se prave prvi bilansi njegove vladavine. Ocene su, naravno, veoma različite ali se nameće utisak da su više obojene (ne)simpatijama preme novom američkom lideru nego što su zapravo zasnovane na činjenicama.

Ono što je nesporno je da je Tramp već apsolutni medijski šampion među američkim predsednici. O njemu se neprestano govori i piše, analiziraju i najsitniji detalji, Tramp je stalno pod svetkom medijskom lupom.

Jedna od tema gde se izuzetno pažljivo prikupljaju i najsitniji Trampovi „kamenčići” kako bi se sklopili mozaici njegove politike je ponašanje u svetskom trouglu: SAD, Kina, Rusija. Šta se može zaključiti iz najnovijih vesti o stanju u američko-kinesko-ruskom trouglu.

Sredinom nedelje Donald Tramp imao je duži telefonski razgovor s predsednikom Kine Si Đinpingom. Prema saopštenju Bele kuće novi predsednik SAD je kineskom kolegi obećao da će Amerika i dalje poštovati politiku „jedne Kine” što znači da za Vašington i dalje važi princip o postojanju samo jedne kineske države.

Ovo objašnjenje bilo je neophodno jer je i pre zvaničnog stupanja Trampa na predsednički položaj bilo nagoveštaja da bi SAD mogle da napuste ovu politiku. Sumnje posebno je podgrejao telefonski razgovor Trampa i predsednice Tajvana Cai Ing-Ven obavljen 20. decembra prošle godine, dakle i pre nego što je novoizabrani predsednik SAD i stupio na

dužnost.

Zvanični Peking je odmah oštro protestovao zbog ovog telefonskog razgovora podesećajući da je Tajvan otcepljeni deo Kine što su SAD zvanično priznale. Tramp se tada nevešto branio da je njegov broj pozvala predsednica Tajvana kako bi mu čestitala izbornu pobedu.

Razgovor američkog i kineskog predsednika bio je, prema zvaničnom saopštenju „veoma srdačan”, pokrenute su „mnogobrojne teme”, razmenili su i pozive za posete. I tu bi otpilike bio kraj „srdačnosti”.

Tramp će sigurno u odnose SAD i Kine uneti nove tonove koji neće doprineti razvoju odnosa dve države. Američka vojna podrška Južnoj Koreji i Japan biće ojačana, pitanje ostrva u Južnom kineskom moru koje Peking smatra svojom teritorijom biće svakako zaoštreno ali najveći „sudari” mogu se očekivati na ekonomskom polju.

Novi predsednik SAD otvoreno je poručio Pekingu kako bi Kina morala da vrati Americi deo bogatstva koje je valutnim manipulacijama, damping cenama i drugim „podvalama” koje je oteto od američkog naroda. Ukoliko Tramp zaista pokuša da ostvari ovu nameru eto svetu nove „zabave” – američko-kineskog nadmetanja s ogromnim ulozima i nesagledivim posledicama.

 A Putin čeka: Na glavnoj svetskoj stazi Donalda Trampa čeka i moćni ruski lider Vladimir Putin. U predizbornoj kampanji Trampove reči o ruskom predsedniku zvučale su neuporedivo pomirljivije od zvanične politike koju je vodio Barak Obame. Izgledalo je da će ruski i novi američki lider veoma brzo pronaći zajednički jezik što bi dovelo do otopljavanja odnosa dve države koji su, poslednjih godina, iz temelja poremećeni.

Sada se već pokazuje da je taj utisak bio najblaže rečeno preuranjen ako ne i pogrešan. U prilog takvog zaključka svakako ide nedavni telefonski razgovor dvojice lidera u kojem je, kako prenose agencije, Vladimir Putin ponudio Trampu produženje ugovora o smanjenju nuklearnog oružja (Novi Start).

O reakciji Deonalda Trampa na taj predlog postoje dve verzije. Prema prvoj verziji Trampa uopšte nije znao o čemu Putin priča pa je potražio pomoć savetnika da mu objasne o čemu je zapravo reč. Posle toga Tramp je, navodno, Putinu rekao da pomenuti ugovor „loš za Ameriku” i da daje „prednost Rusiji”.

Prema drugoj verziji Tramp je znao o čemu se razgovora ali je zatražao kratak predah kako se konsultovao sa savetnicima oko nekih detalja.

Bez obzira koja je verzija prava jasno je da Donald Tramp neće biti lak sagovornik Putinu kada je reč o nukleranom oružju. U nekoliko tvitova uoči Nove godine Tramp je čvrsto obećao da će raditi na jačanju nukleranog  potencijala SAD.  Analitičari podsećajnu da je u oktobru, tokom debate s Hilari Klinton izjavio kako je „Rusija prevarila SAD u pregovorima o ograničenju nuklearnog oružja”.

Već spomenuti ugovor SAD i Rusije predviđa, inače, da dve strane, do februara 2018. godine, smanje broj svojih nuklearnih glava na 1550. Američki Senat i ruska Duma ratifikovali su Novi start 2011.

Prema planu putovanja američkog predsednika predviđeno je da 25. maja poseti Brisel gde bi prisustvovao otvaranju novog glavnog štaba NATO čija je izgradnja koštala više od 1,1 milijardi evra kada će američki parteneri moći da iz prve ruke čuju planove novog lidera SAD.

Susret Trampa i Putina još nije utanačen. Umesto priče o mogućem datumu susreta uglavnom se nagađa gde bi američki i ruski lider mogli da se prvi put sretnu. Glavni favorit je trenutno Ljubljana.