Vihorna vremena Republike Makedonije

Tačno tri meseca nakon održavanja republičkih izbora Republika Makedonija i dalje nema novu vladu. Iako je postojalo uverenje da su izbori pravi put za rešavanje političke krize, stvari nisu išle u tom smeru.

Do suštinske komplikacije došlo je onog trenutka kada su sve albanske stranke na političkoj sceni u koordinaciji s albanskim premijerom Edijem Ramom usvojile svealbansku platformu za zaštitu i unapređenje prava Albanaca.

Ova platforma je sastavljena od nekoliko tačaka, no ono što je najspornije u njenom sadržaju predstavlja implementaciju albanskog jezika kao drugog oficijelnog jezika u Makedoniji, kao i usvajanje deklaracije o osudi genocida nad Albancima, za koji aktuelna albanska politička elita smatra da je počinjen u periodu od 1912. do 1956. godine.

Lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, kome je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov posle izbora poverio mandat za sastav vlade, nije u tome uspeo. Njegova stranka to je pravdala činjenicom da se protive ideji da albanski jezik bude postavljen na istoj ravni s makedonskim jer, kako oni kažu, u Makedoniji živi oko 25 odsto Albanaca u odnosu na ukupno stanovništvo.

S druge strane, predstavnici albanske Demokratske unije za integraciju (DUI) su naveli da je VMRO-DPMNE prihvatio sve uslove albanskih stranaka za sastav nove vlade, ali se usprotivio ideji za nastavak funkcionisanja Specijalnog tužilaštva.

Opozicioni SDSM, nakon neuspeha Gruevskog, bio je ubeđen da po automatizmu, mandat za sastav vlade predsednik treba da poveri drugoj stranci sa najviše osvojenih mandata.

Međutim, makedonski predsednik je nakon konsultacija s pravnim ekspertima i predstavnicima parlamentarnih stranaka odlučio da mandat dodeli onoj stranci koja bude obezbedila skupštinsku većinu.

Lider SDSM Zoran Zaev bio je ubeđen da će on uspeti da sastavi većinu.

Ponovo su bili ključni pregovori sa DUI. Opet je u centru pažnje bila čuvena albanska platforma. Mediji bliski Nikoli Gruevskom optuživali su SDSM da prihvata sve uslove albanskih stranaka samo da bi formirala vladu.

Makedonska javnost je bila pod velikim pritiskom. Implementacija albanskog jezika bila je shvaćena kao potencijalna kantonizacija ili federalizacija makedonske države, a usvajanje deklaracije o genocidu nad Albancima kao čin koji će trajno destabilizovati odnose između Srba i Makedonaca.

I pored mnogobrojnih pritisaka, SDSM i DUI su se dogovorili. Lider DUI Ali Ahmeti poverio je mandate svoje stranke Zaevu, navodeći da je to samo prvi korak u pregovorima za sastav vlade.

Situacija u Makedoniji ipak nije odblokirana. Makedonski predsednik je odbio da poveri mandat Zoranu Zaevu i pored toga što je obezbedio potpise za skupštinsku većinu. Ivanov je takvu odluku obrazložio zaštitom državnih interesa.

U saopštenju je naveo da ne planira da daje mandat onim političkim funkcionerima koji sprovode politike drugih država u Makedoniji i da neće da prihvati nijednu platformu koja je sastavljena u kabinetima političkih funkcionera susednih zemalja. Pritom, naravno, misleći na albanskog premija Edija Ramu.

Takva odluka predsednika za opozicioni SDSM predstavljala je flagrantno kršenje makedonskog ustava. Oni ukazuju da predsednik nema pravo da odbije da dodeli mandat partiji koja je obezbedila skupštinsku većinu.

S druge strane, u redovima VMRO-DPMNE takva odluka predsednika protumačena je kao jasan državnički čin.

Za predstavnike DUI, takva odluka može da dovede do produbljivanja političke i institucionalne krize, odnosno do nove međuetničke netrpeljivosti. Ni premijeri Albanije i samoproglašenog Kosova nisu propustili priliku da prokomentarišu odluku makedonskog predsednika. Na svojim društvenim mrežama upozorili su Ivanova da se postojanje ove države bez Albanaca dovodi u pitanje.

Istovremeno, zainteresovanost za široku političku koaliciju u cilju stabilizacije ne postoji, dok je pritisak međunarodnog faktora i neposrednog susedstva sve izraženiji. Da li je postojanje makedonske države zaista pod znakom pitanja ili se ova država, kako bi rekao bivši makedonski predsednik Kiro Gligorov, ponovo suočava sa etapom „vihornih vremena“?

Urednik spoljne rubrike časopisa „Srpska ekonomija”