četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PORODIČNA ASTRONOMIJA

Tri generacije zagledane u nebo

​Na današnji dan pre 79 godina astronom Milorad Protić otkrio je malu planetu koju je nazvao „Beograd”, godinu i po dana ranije pronašao je i „Srbiju”, a potom još 31 planetu. – Tradiciju bavljenja astronomijom nastavljaju njegova ćerka Vojislava Protić Benišek i unuk Vladimir Benišek
Мала планета Србија (црвено), откривена је посматрањем три суседна објекта (Фото из личне архиве)

Svemirski Beograd danas slavi 79. rođendan i samo je godinu i po dana mlađi od kosmičke Srbije.

Reč je o dva od 33 asteroida,  katalogizovanih kao male planete, koje je otkrio znameniti srpski astronom Milorad Protić (1911–2001). Otuda i asteroidi nazvani po Titu, Jugoslaviji, Nikoli Tesli...

Prvi put su zapaženi kroz mali ,,cajsov” astrograf kojim je s vrha Zvezdare, iz opservatorije, Protić posmatrao nebeska tela.

Dva jubileja Astronomske opservatorije
Astronomska opservatorija na Zvezdari ove godine slavi 130 godina postojanja i 160 godina od rođenja njenog prvog upravnika Milana Nedeljkovića. Osnovana 1887. kao Astronomska i meteorološka opservatorija Velike škole, najpre je bila smeštena u porodičnoj kući Ernesta Gajzlera na Vračaru, da bi potom bila premeštena u današnjem Karađorđevom parku, u zdanje u kojem je danas Meteorološka opservatorija. U zgradu na Zvezdari, koja je zaštićena kao spomenik kulture, astronomi se sele 1932. i na istom mestu su i danas.

Upravo zbog toga što se deset od 33 asteroida koja je ovaj astronom prvi spazio nalaze u katalogu Međunarodne astronomske unije – zvaničnom atlasu kosmosa – Protić nosi zvanje najvećeg „otkrivača” malih planeta u srpskoj nauci. Njegovu tradiciju nastavljaju ćerka Vojislava Protić Benišek (71) i njen sin Vladimir Benišek. Tri generacije zagledane su u nebo od 1932. godine, kad je Milorad iz fabrike avionskih motora u Rakovici počeo da po sopstvenoj želji radi u opservatoriji na Zvezdari – tadašnjem Velikom Vračaru.

U biblioteci tog zdanja, Vojislava sedi s ekipom „Politike” i sabira porodični astronomski staž. „Imamo tačno sto godina rada iza sebe”, računa uz osmeh, okružena bezbrojnim retkim knjigama, globusima i malim teleskopima. Samo zid deli biblioteku opservatorije od porodičnog stana Protića u kome je živeo i njen otac – jednog od 25 prebivališta podignutih u ovom kompleksu za njene zaposlene. To je, kaže, Vojislava, praksa i u svetskim institucijama za praćenje nebeskih pojava – da se radi i živi u opservatorijama.

„Obaveza je bila da kad god vidite nešto novo na nebu – a to je radio i moj otac – najpre na kontrolnoj ploči snimite taj objekat. Pošto su male planete, za razliku od zvezda nekretnica, pokretna tela, njih treba snimiti i javiti međunarodnom centru za njihovo praćenje koji se tada, tridesetih godina, nalazio u Hajdelbergu”, objašnjava nam Vojislava.

Baš to je i Milorad uradio pošto je 15. oktobra 1936. uočio nepoznati objekat u vasioni. Naknadnim posmatranjem, potvrđenim i u Hajdelbergu, ispostavilo se da je to bila mala planeta. Pravo pronalazača da „krsti” asteroid koji pronađe Protić je prepustio tadašnjem direktoru opservatorije, profesoru Vojislavu Miškoviću, koji je dve godine posle otkrića odlučio: zvaće se Srbija.

„Politika” je tom događaju iz 1938. posvetila više od jedne strane, u tekstu pod naslovom „Od juče jedan planetoid nosi ime Srbija”. Autor D. Dim. u dramaturško-narativnom maniru opisuje Protićevo otkriće: kao motiv da mala planeta ponese ime Srbije, navodi da su tri decenije ranije jedan asteroid otkriven u Hajdelbergu tamošnji naučnici nazvali Kroacija. „Beogradski astronomi su rešili: pošto postoji već Kroacija, da sada našem novom planetoidu dadu ime Srbija”, pisala je „Politika”. „Kada su potom na Zvezdari seli i počeli da izračunavaju njihove dve putanje , naišli su na čudnovato otkriće: i Kroacija i Srbija kreću se u vasioni približno, u istoj ravni, jednake su im skoro i srednje daljine od Sunca i brzine kojima se kreću”... Članak prati karikatura na kojoj muž, čitajući novine, ubeđuje suprugu da se presele na planetoid Srbija jer će tamo „srpski da se govori, a kirije ne mogu biti skuplje nego ovde”.

Vladimir nazvao planetu po Pupinu
Jedna mala planeta otkrivena 2001. ponela je naziv Pupin, po Mihajlu Pupinu , a na predlog Vladimira Benišeka. Čast da je imenuje, Protićev unuk je zaslužio svojim dugogodišnjim proučavanjem promene sjaja asteroida.

Već 1937. Protić otkriva asteroid kojem posle 1945. daje naziv Tito. Za naknadnu simboliku pobrinule su se istorijske okolnosti: ova mala planeta je, naime, otkrivena baš 29. novembra – na datum koji u tom predratnom trenutku nije imao značaj, da bi posle Drugog svetskog rata postao „nulti čas” osnivanja novonastale jugoslovenske države. Milorad se kasnije pokajao.

„Danas više nije moguće da se neko nebesko telo nazove po bilo kojem političaru dok ne prođe pedeset godina od njegove smrti. Ipak, osamdesetih godina, Protić se obratio Uniji s molbom da tom asteroidu promene ime. Ja sam se tome protivila i govorila sam ocu da čovek mora da poštuje i sve svoje zablude u koje je verovao. Naposletku, profesor Brajan Marsden, predsednik komisije za imenovanje malih planeta i asteroida nije pristao na promenu naziva, tvrdeći da je ta mala planeta isuviše poznata pod imenom Tito. Jer, njen redni broj kad je otkrivena bio je 1.550, a danas ima oko 800.000 potvrđenih otkrića malih planeta”, kaže Vojislava.

Zahvaljujući Miloradu, kosmos je 1938. u istoj noći dobio i asteroide Beograd i Simonida, nazvan po ženi srpskog kralja Milutina, a godinu dana kasnije i malu planetu Mišković, imenovanu po Vojislavu Miškoviću. Nisku Protićevih novootkrivenih nebeskih bisera upotpunili su, između ostalih, asteroidi Milanković, Jugoslavija, Tesla...

Svojevrsno priznanje za ova otkrića, Milorad je dobio 2001 – iste godine kad je preminuo. Tad je belgijski astronom Anri Debeonj od Međunarodne astronomske unije zatražio da mala planeta koju je otkrio još 1983. u Čileu bude nazvana po Protiću. Znajući za Miloradovu skromnost, Vojislava i njen sin Vladimir nisu hteli da to saznanje podele s našim čuvenim astronomom koji je, nažalost, iznenada preminuo i ne doznavši da će jedan asteroid u svemiru poneti ime Protić.

Njegovi potomci takođe imaju „svoje” asteroide. Jedan se zove Vojislava – otkrio ga je 1988. jedan japanski astronom – a drugi Vladimir, po Miloradovom unuku. Ovu potonju malu planetu, najpre je 1932. otkrio belgijski astronom Judžin Džozef Delport ali ju je ubrzo „izgubio” i više nije pratio njeno kretanje. Naknadno će je spaziti Protić, a Delport će mu dozvoliti da nazove asteroid po svojoj želji. Bio je to epilog stvoren pod srećnom zvezdom.

Komеntari3
7160f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matematika
Jedina stvar koju mozemo ponuditi kao odgovor na beskonacni prostor je beskonacna radoznalost, trudeci se da ne romansiramo ono sto vidimo niti ga prihvatimo zdravo za gotovo. Nije pitanje sta je istina, pitanje je sta mozemo da prihvatimo kao istinu, ono sto mozemo da prihvatimo predstavlja trilioniti deo onoga sto moze biti istina.
Бранко Срб
Вест је, и оволико колико се може видети на "недигиталном" издању, пуна озбиљних грешака - на жалост.
Nataša
A koje su to greške?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.