Cena ekonomskih nejednakosti

Vratio sam se ovom tekstu u nadi da cu naici na neki komentar, vezan za prakticnu i realno vidljivu praksu, koja se moze i "opipljivo"doziveti i dokazati. Medjutim novih komentara nema,a u ove komentare apsolutno teoretske i vrlo udaljene i odvojene od prakticnog zivota,ne bih da se mesam,prvo zbog toga sto me zivot naucio da torija i praksa sluze jedno drugom i da su NERAZDVOJNI elementi prakticnog zivota,a zatim i zbog,apsolutne beskorisnosti komentarisanja onoga sto kao zasebnost uopste ne poznajem.

Takav život naravno postoji u tradicionalno demokratskim društvima, kulturama tipa skandinavskih zemalja, visoko razvijenim kapitalistiškim društvima tipa zapadno evropskih društava, kulturno razvijenim društvima, društvima gde postoji odgovrnost zasnovana na tradicionalnim vrednostima, nažalost mi još mnoge takve vrednosti kroz vekove nismo stvorili. Mi i dalje, kao i ranije kroz istoriju, brinemo o osnovnim egzistencijalnim problemima, ne prateći vrednosti savremenih civilizacija.

Treba ići na veću jednakost ali postoji to ali. Kako, kome, koliko, kada, u tome je suština (ne)uspešne politike. Parole iz francuske revolucije „Sloboda i jednakost“ su suprotnosti, ako forsirate jedno to je nauštrb drugog, opet dolazimo na meru. Zanimljivo je kako težnja za jednakošću može da proizvede vrlo različite posledice kod različitih kultura. Negde taj egalitarizam dovede do uravnilovke, stagnacije, zaglupljivanja, propasti, drugde do prosperiteta, zato i često pominjem etnopsihologiju, antropologiju, ali to se mahom ignoriše. Švajcarce je politika jednakosti i antiaristokratizma dovela do uspeha. Pisao je Deni de Ružmon o jednom švajcarskom slučaju s početka 1950-ih u kantonu Vod. Najimućniji farmer tog kantona postao je opasnost za slobode njegovih suseda, doveli su ga pred kantonalne vlasti, a ove su odlučile da od ukupne imovine može zadržati polovinu, druga polovina je razdeljena na ravne časti svim punoletnim stanovnicima kantona.

Ima li filozofja ikakve veze sa stvarnoscu? Filozofija je uvek bila zamena jezika (recitost) za stvarnost. Prvi filozof koji je to shavtio je bio ''nas Marks nasusni''. Cim je doktorirao filozofiju shvatio je znacaj ekonomije pa proucio sve ekonome a najvise naucio od Ricarda. Ricardova ''zitna ekonomija'' mu je bila osnova za razlikovanje ''jednostavne'' od ''uvecane proizvodnje''. Zapleo se do duse oko cena i vrednosti ali su njegove naucne zasluge bezprimerne. Ovom filozofu je ''umakao'' americki ishod izbora u kome su nezadovoljni gradjani izabrali multimilionera za Presednika.