Majstori, a obrazovani
U jednom danu iz tri grada: Pirota, Subotice i Beograda nedavno su stigle vesti da poslodavci ne mogu da na tržištu rada pronađu desetine, ako ne i stotine novih radnika, iako je Nacionalna služba za zapošljavanje krajem februara ove godine evidentirala 696.579 građana bez posla. Da zagonetka bude veća, čak oko 360.000 nezaposlenih imaju diplomu III i IV stepena, od čega su bar 200.000 završili neku srednju stručnu školu. I pored „okeana“ nezaposlenih zanatlija i majstora, industrija je – „žedna“!?
Novinar
CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Подели ову вест
Komentari10
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
ja
ako je ovo navodno trzisna privreda, onda nek poslodavci u skladu sa svojom potraznjom povecaju ponudjenu platu buducem radniku i ocas posla ce naci radnika. ili bi radije da nude minimalac i da ocekuju odlicnog radnika?
ili ovo nije trzisna privreda, nego recimo privreda muvatora, presipaca iz supljeg u prazno?
Odgovori
|
Preporučujem
7
Ilic Momcilo
Najzad se neko setio da u Srbiji postoje skolovani srednjoskolci, pa cak i radnici.Nije u stvari to nista neobicno.U,kako Gospodin Zoran Zivkovic jednom rece,da je nas zadatak da stvorimo bogatu klasu,poslu oko stvaranja te klase nije moglo da se vodi racuna i o buducim potrebama za skolovanim radnicima,njihovim oduzetim osnovnim ljudskim pravima.Zato su majstori morali da se dovijaju na razne nacine,da bi stvorili kakav takav zivot,ne razmisljajuci o penziji,koja je i onako sve nedostupnija,a i potpuno bezvredana.U takvim briznim potezima svih vlasti,ti kvalitetni ljudi su ziveli skroz inkognito,i nije im se isplatilo, cak je i strasno stetilo da budu u jos uvek, svetu javnosti postojanja.Dobri i skolovani majstori radnici i nece da rade za firme gde je moguce cak i dete od 15 godina,pokupljeno sa ulice obuciti i za 3 meseca dobiti od njega dobrog a lose placenog radnika.Posto je vecina poslova takva,majstori se nece javljati za njih i postepeno ce zauvek nestati.Budite sigurni u to.
Odgovori
|
Preporučujem
5
Dragan Pik-lon
Problem je mnogo kompleksniji nego sto izgleda na prvi pogled.Da bi jedan nezaposleni konkurisao u Subotici ili Pirotu(bogu iza ledja)morala bi mu drzava obezbediti prevoz do tamo,jedan obrok i prenociste.Ako ga poslodavac primi,trebalo bi mu obezbediti stan ili bar sobu sa tusom.Ima i onih koji bi putovali.Kako?Putevi postoje,nema auto-zato i ne radi.Zeleznica je podcenjena!?Vrtimo se u krug.Da bi jedno drustvo moglo napred,moraju se obezbediti minimalni uslovi.Drzava treba hitno da gradi socijalne stanove i zeleznicu uzduz i popreko po Srbiji.Dakle,mora odmah poceti oporezivati sve tajkune,sa ekstra porezom na profit-od 75%!!!
Odgovori
|
Preporučujem
16
Marko Jankovic
250 miliona Amerikanaca zive Bogu iza nogu, po Teksasu, Oklahomi, Kanasu, Dzordziji, Luizijani, Arizoni... Njima nije problrm da zapucaju iz Njujorka za poslom kojekuda Ali, mi ipak svo moramo biti Beogradjani, sa prazilukom u dupetu ili ne, bili iz Przogrnaca ili sa Vracara. E to je ta razlika. Pricati o tome da su Subotica ili Pirot Bogu iza nogy za srpske uslove je tragicno. Tako mala zemlja, a i za par sati ste u BG ili NS ili Nisu. Puno mojih studenta sa diplomom jednog od najboljih drzavnih univerziteta u SAD su zapucali put Vilistona i Dikinsona u Severnoj Dakoti da rade na naftnim busotinama, nekih 800 km od mesta gde su studirali. A to je Bogu iza nogu, mesta od po 5-10 hiljada ljudi, a prvo mesto od oko 80 hiljada, Bizmark, je oko 250 km daleko. Sneg i zima 6 meseci godisnje. Ali, lova dobra, te idu na par godina da bi otplatili skolske kredite, pa posle jure karijeru. Zaboravio sam, kod nas je sve dzabe, a drzava jos treba da placa prevoz i hranu. E moj Danilo Kisu!
Preporučujem
14
Лазар
Не претеруј, држава за почетак не треба да смета, не треба да субвенционише стране приватне фирме и треба да смањи порезе и бирократију. Незапослени треба нешто и сам да уради. Приватници када желе раднике, обезбеде некад то што си навео али само када је радник већ примљен и високо квалификован. То што си навео не постоји нигде а када би постојало ,код нас би жестоко било злоупотребљавано (Чуј бесплатан пут ради запошљавања које није сигуран), прво ,и у доба СФРЈ такве ствари није давала држава него предузеће). Социјализам нам је уништио било какву радну етику колико видим.
Preporučujem
10
Bosa S
Situacija je jasna. U svojoj zemlji je tesko biti zanatlija vodoinstalter, moler i sl. a na zapadu nije. A i melanholija vlada i lijenost. Svi ocekuju da im drzava nesto da umjesto da zasucu rukave i RADE. Uz rad se uci i razvija.
Odgovori
|
Preporučujem
14
Боривоје Банковић
Ситација јесте јасна. На западу је радник колико - толико заштићен и пристојно плаћен. Овде није ни заштићен ни плаћен. Последњи пример је радник Гоше који се обесио јер држава није применила сопствене законе и омогућила му да прими петнаест зарађених плата за које је, познајући стране послодавце, и те како морао да се помучи. У Србији статус радника зависи искључиво од добре воље послодавца. Држава не треба никоме ништа да даје, већ треба да стане иза свог народа. Јер државу чини народ, а не двадесетак тајкуна са капиталом сумњивог порекла. Дошли смо дотле да је раднику скоро свеједно да ли ће седети код куће или ће радити за цркавицу. То се неће добро завршити.
Preporučujem
48
Muradin Rebronja
Мајстор је да зна нешто да направи, на најбољи могући начин а образован да буде поштен и одговоран. Не може једно без другог. Питајте било ког послодавца шта је за њега најважније и он ће вам одмах рећи: да буде поштен, одговоран и стручан. Никоме не требају неодговорне лопуже. А стручност је нешто што се учи целог радног века. У зависноти од његове стручности и потребе, добиће одговарајућу радну позицију. Барем је тако код нас у угоститељству и туризму. Због тога се мора мењати наставни програм наших угоститељских школа које припремају "кадрове" за кафанско-мензашко угоститељство и примитивни синдикално-пансионски "туризам". Трогодишње школе дуалног образовања: прва да буду шегрти, друга калфе а трећа мајстори. Мајстори угоститељства који знају да раде и у припреми, и у производњи и у продаји хране и пића. Сво време, једну недељу у школском клупама у функцији личног развоја (да знају да мисле) а другу на пракси у функцији каријерног образовања (да знају продуктивно да раде). То је то!
Odgovori
|
Preporučujem
11
Muradin Rebronja
@ Боривоје Банковић: Ма, знам ја добро како је сада код нас. Ово су америчко-канадски стандарди које ја желим, ако Бог да, да уведем у угоститељство и туризам, не "само" Србије. Хаос након распада комунизма и пљачкашке приватизације од стране криминалаца којима су, од кафића до хотела они служили за прање пара. Није им била намера да развијају угоститељство у функцији прехране становништва безбедном, здравом, јефтином и профитабилном храном и туризам у функцији развоја специфичне врсте здравственог туризма - лечење прекомерне гојазности по начелима Хипократа, да храна буде лек и лек храна. Нису могли све и да су хтели јер се овде ради о највишем нивоу развијеног угоститељства.
Мора се раздвојит власништво (енергија капитала), менаџмент (енергија знања) и запослени (енергија рада), којима се мора обезбедити најбоље знање (софтвер), технологија (хардвер) и мотивација (енергија). Узгред, онај ко може да изведе све то, не ради са онима који су капитал стекли на непоштен начин. И тачка!
Preporučujem
7
Боривоје Банковић
Вероватно има и послодавца којима је битно да радник буде поштен, одговоран и стручан. То што ви пишете је списак лепих жеља, али у животу није тако. Послодавцима које ја знам битно је да радник има између 18 и 25 година, да нема породицу и друге обавезе ван посла, да се не буни за плату и да ради десет и више сати дневно, и суботом, недељом и празницима. Често чујем надобудне капиталисте како кукају да је народ сит и бесан јер неће да ради за лепу плату од 20.000 динара и како сви који дођу на разговор за посао прво питају за плату и слободне дане. А за те паре, без плаћања прековременог рада, годишњег одмора и без могућности усавршавања и напредовања, ради само онај ко нема другог излаза. Моја деца су за време студија, у последњих седам - осам година, променила десетине таквих послова а догађало им се да им не плате ни ту обећану цркавицу. Слажем се с вама да се добар мајстор изграђује. Па коме треба поуздан радник, нека одреши кесу, нека га учи послу и нека га третира као човека.
Preporučujem
54
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.


