Četiri glasača apokalipse

Koseći travu na Kalemegdanu, radnici „Zelenila“ su pre nekoliko dana oborili bistu Radoja Domanovića. Prema pisanju „Politike“, Domanović je „pao“ sam od sebe, usled oštećenja veze bronzane biste i postolja. Rad vajara Nebojše Mitrića postavljen je na Kalemegdanu 1973. godine, a radnici obezbeđenja preduzeća „Beogradska tvrđava“ ogradili su oborenog Domanovića i čuvaju ga od onih koji bi pisca „Stradije“ rado pretopili u nešto gotovine.

I dok se „Beogradska tvrđava“ i Zavod za zaštitu spomenika kulture, baš kao u nekoj Domanovićevoj satiri, natenane dogovaraju u čijoj je nadležnosti opravka biste, teško je ne primetiti kako se cela ova ujdurma dešava baš u danima kada se naše društvo suočava s najozbiljnijom postizbornom krizom još od Petog oktobra. Ne znamo da li će dani pred nama pokazati kako kod Srba noć između petog i šestog oktobra traje punih sedamnaest godina, ali zato znamo kako su, još od samih početaka uvođenja demokratije na brdoviti Balkan, izborni marifetluci omiljeni sport onih koji su na vlasti.

Pisac

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU