Zaboravljeno sajmište

Pre ovih Niš je bio do­ma­ćin i Saj­ma auto­mo­bi­la – ta­ko­đe u sport­skoj ha­li, Saj­ma knji­ga (u Ga­le­ri­ji umet­no­sti „Sr­bi­ja”) i slič­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja. „Saj­mo­vi” i iz­lo­žbe do­ma­će ra­di­no­sti, pro­iz­vod­nje zdra­ve hra­ne i slič­ni do­ga­đa­ji or­ga­ni­zu­ju se u po­sled­nje vre­me u za­tvo­re­noj pi­ja­ci u na­se­lju Du­va­ni­šte, ko­ja ni­ka­da ni­je pro­ra­di­la kao pi­jač­ni pro­stor i u ko­joj se, ma ko­li­ko da ne­ko že­li da taj pro­stor pred­sta­vi kao sa­jam­ski, ipak sa­mo im­pro­vi­zu­ju do­ga­đa­ji ko­ji za­vre­đu­ju i bo­lje me­sto i kva­li­tet­ni­je uslo­ve za odr­ža­va­nje.

Sa­me či­nje­ni­ce da zna­čaj­ne sa­jam­ske ma­ni­fe­sta­ci­je u Ni­šu po­sto­je, da ima­ju vi­še­go­di­šnju tra­di­ci­ju i da se ured­no or­ga­ni­zu­ju, odr­ža­va­ju i pri­tom pri­vla­če ve­o­ma ve­li­ku pa­žnju i po­se­ti­o­ce iz ce­le Sr­bi­je i ze­ma­lja u okru­že­nju, kao i da se or­ga­ni­zu­ju u am­bi­jen­tu ko­ji pre sve­ga ni­je ade­kva­tan, da je sku­čen i ne­u­slo­van, na­met­nu­le su pi­ta­nje za­što se u Ni­šu ko­nač­no ne sa­gra­di saj­mi­šte.

U pro­šlo­sti mno­go pu­ta ovo pi­ta­nje bi­lo je na dnev­nom re­du grad­skih vla­sti i or­ga­na. Po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na, i po­sle ga­še­nja ve­li­kog bro­ja fa­bri­ka, u kru­gu ne­ka­da­šnjeg pri­vred­nog gi­gan­ta „Elek­tron­ske in­du­stri­je” pro­pa­la je ini­ci­ja­ti­va da se ta­mo adap­ti­ra­ju i u saj­mi­šte pre­tvo­re na de­se­ti­ne hi­lja­da kva­drat­nih me­ta­ra slo­bod­nih po­slov­nih ka­pa­ci­te­ta ko­ji zvr­je pra­zni. U to vre­me ni­su bi­li re­gu­li­sa­ni imo­vin­ski od­no­si iz­me­đu EI i gra­da, od­no­sno dr­ža­ve. Po­sle to­ga bi­lo je go­vo­ra i da se za­seb­ni i ve­li­ki sa­jam­ski pro­stor sa­gra­di iz­me­đu ni­škog grad­skog i stam­be­nog na­se­lja Tro­ša­ri­na i „Elek­tron­ske in­du­stri­je”. Ume­sto saj­mi­šta na­pra­vlje­na je ve­li­ka kvan­ta­ška pi­ja­ca, a u oko­li­ni na slo­bod­nim po­vr­ši­na­ma ni­kla su skla­di­šta gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la ili pro­da­ja po­lov­nih auto­mo­bi­la.

Na­kon to­ga, pre de­set go­di­na, ve­o­ma ozbilj­no je za­go­va­ra­na ide­ja iz­grad­nje saj­mi­šta u ju­go­za­pad­nom de­lu gra­da i pre­ko­pu­ta Ka­zne­no-po­prav­nog za­vo­da. Čak je, po­što je ide­ja pre­tvo­re­na i u zva­ni­čan pred­log, ko­ji je i usvo­jen, pla­će­na iz­ra­da pro­jek­ta pod rad­nim na­zi­vom „Ni­ško saj­mi­šte”.

Ne­ko­li­ko pro­me­na vla­sti i po­li­tič­kih gar­ni­tu­ra ko­je su vo­di­le Niš, me­đu­tim, uslo­vi­le su pro­pa­da­nje i bu­kval­no od­la­zak u za­bo­rav i ovog pro­jek­ta. Na lo­ka­ci­ji pla­ni­ra­noj za ni­ško saj­mi­šte ne­dav­no je po­sta­vljen ka­men te­me­ljac za no­vu fa­bri­ku, ko­ja se uve­li­ko gra­di.

Niš je i da­lje bez svog saj­mi­šta, a tra­di­ci­o­nal­ne sa­jam­ske pri­red­be i da­lje se or­ga­ni­zu­ju i još du­go or­ga­ni­zo­va­će se u im­pro­vi­zo­va­nim pro­sto­ri­ma. 

U gra­du ko­ji  že­li da opet bu­de ono što je ne­ka­da bio – pri­vred­ni, uni­ver­zi­tet­ski, kul­tur­ni, sport­ski i sva­ki dru­gi cen­tar ju­ga i ju­go­i­sto­ka, kao da se ne raz­mi­šlja o ono­me što bi ga, bez ika­kve sum­nje, naj­br­že i na naj­bo­lji na­čin po­ve­lo u raz­voj i svr­sta­lo u naj­ra­zvi­je­ni­je u ovom de­lu Bal­ka­na i Evro­pe.