Tapavica dobija spomen-obeležje

Prvi Srbin, učesnik olimpijskih igara i prvi osvajač olimpijske medalje, dobiće prvo spomen-obeležje u Srbiji, odlučio je Savet za kulturu Novog Sada prihvatajući inicijativu Matice srpske.

Momčilo Tapavica je bio stipendista Matice srpske, a „svojim delom i uspesima zadužio je ne samo Maticu srpsku nego i Novi Sad” navodi se u inicijativi Matice srpske koja se od 1928. godine nalazi u zgradi koja je sagrađena 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice kao „Zavod Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad u Novom Sadu”.

Momčilo Tapavica (1872-1949) je rođen u Novom Sadu (umro je u Puli), gimnaziju je završio u Novom Sadu, a 1891. otputovao je kao stipendista Matice srpske u Budimpeštu i diplomirao arhitekturu i građevinarstvo na Visokoj tehničkoj školi.

„Ovaj kršni momak, na čijim su prsima pucala dugmad i šavovi gardijske uniforme pod pritiskom nabujalih mišića, bio je veliki drug, ali i veliki strah za drugove u kasarni. Znao je da nosi pod miškom po dva pitomca i sa njima da optrči dva-tri kruga oko poligona za gađanje. Niko mu nije bio ravan u rvanju, a još manje u dizanju tereta i bacanju kamena s ramena. Bavio se raznim granama sporta i bio je umno i fizički iznad svojih vršnjaka, a kao diplomirani arhitekt nadvisio je intelektualno neškolovane u gardi” napisao je o njemu u svojim memoarima dr Ferenc Kemenj, Zrenjaninac, lični prijatelj Pjera de Kubertena i jedan od osnivača i prvih  članova Međunarodnog olimpijskog komiteta objašnjavajući činjenicu da je Tapavica izabran da kao jedan od 13 sportista predstavlja Mađarsku na Prvim olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896.

Tapavica je bio prijavljen za više sportova, ali se povredio dižući teg za dve ruke s jednom, pa ni u dizanju tegova ni u rvanju nije uspeo da osvoji odličje. Zbog povrede u atletici nije ni nastupio, ali u tenisu je stigao do polufinala i podelio treće mesto i doneo Mađarskoj bronzanu medalju.

U saopštenju Saveta za kulturu Novog Sada navodi se da je u inicijativi predloženo da se spomen-obeležje postavi kod Fakulteta za sport i fizičku kulturu, kao i da će Savet zatražiti dodatno mišljenje nadležnih službi o lokaciji za postavljanje ovog obeležja.

To će, ipak, biti drugo spomen-obeležje ovom svestranom sportisti i plodnom graditelju pošto je prvo dobio na 100-godišnjicu Prvih olimpijskih igara 1996. kada je u Herceg Novom postavljena spomen-ploča na zgradu koju je projektovao i koja se nalazila preko puta Hotela „Boka”, zdanja koje je takođe podignuto po Tapavičinom projektu i koje je srušeno pošto je teško oštećeno u zemljotresu 1979. godine.