Plašim se da ne izgubimo radost igre

Koje uloge posebno pamtite?

Na mom prvom festivalu sa predstavom „Ravangrad” Đorđa Lebovića, u režiji Dejana Mijača, nisam dobio nagradu koju sam očekivao. Za tu ulogu su me u kritikama baš nahvalili i bio sam siguran da mi nagrada ne gine, pogotovo što se tu dodeljivalo desetak glumačkih nagrada. Teško sam to preboleo, a onda mi je, posle par meseci, prišao jedan naš profesor koji je na tom festivalu bio predsednik žirija i rekao mi da sam apsolutno zaslužio nagradu, ali da je on insistirao da je ne dobijem da se tako mlad ne bih uobrazio! Posledica toga je da sam se toliko „uobrazio” da mi ni jedna nagrada, a godinama posle toga dobijao sam ih gotovo redovno, nikada nije ništa predstavljala! Jednostavno sam rezistentan i dozvoljavam sebi da sam sudim o rezultatima svog rada.

Koliko cenite svoj talenat?

Godinama sam verovao da nemam talenta, ni za glumu niti za bilo koju drugu umetnost i da samo vrednim radom to mogu da nadoknadim. Voleo sam, u mladosti, da pijem, bančim po kafanama, jurim za devojkama i otkrivam život u gradu u koji sam došao iz sela Šeškovići, kod Banjaluke, iz koga sam jedva čekao da pobegnem, a ipak sam bio primećen i pozvan iz Novog Sada u angažman u gotovo sva beogradska pozorišta. Godinama kasnije, shvatio sam da me je samo i jedino talenat preporučio i održao u ovoj profesiji. Pošto sam sad u godinama kad bi bilo nepristojno oslanjati se samo na talenat, u situaciji sam da od rane zore do kasno u noć radim možda i više od onih političara koji se time hvališu.

Kako čuvate slobodu rada i kretanja?

Da ne bih zavisio od neukusa ljudi koji kreiraju repertoar u pozorištima, televiziji i filmu, a poslednjih godina je, zahvaljujući pogubnoj političkoj klimi i kulturnoj politici, na čelu mnogih pozorišnih kuća sve više ljudi bez ozbiljnih kriterijuma, obrazovanja i dobrih namera! Radio sam monodrame, samostalne projekte, bavio se filmskom produkcijom… Pre petnaestak godina sam sa dr Ljiljanom Mrkić Popović priredio tekst iz Andrićevog romana „Na Drini ćuprija”, koji u trajanju jednog školskog časa govorim iz godine u godinu sve bolje. Mislim da je to kapital kojim mogu obezbediti egzistenciju i zahvaljujući tom uverenju znao sam, bez velikih potresa, da dam otkaz ili da uzmem neplaćeno odsustvo i uživam u osećanju apsolutne slobode.

Šta mislite o kompromisima…

Sve najbolje. Ako kompromis nije podaništvo, ulizništvo, podrška vladajućoj kvazieliti, podrška svakoj partiji na vlasti, licemerno zatvaranje očiju pred nepravdom i sve ono što smo mi umetnici dozvolili sebi krijući se iza viših ciljeva.

… optimizmu…

Ja sam nepopravljivi optimista. Svaka generacija dece je sve lepša i sve pametnija i tako će biti dok je sveta i veka.

… iskrenosti…

Istina je najjače oružje. To učim decu od malena. Ne tvrdim da ja ne lažem, ali kad god mi se to dogodi, u životu ili na sceni, osećam da sam slab i nemoćan. Od laži se razbolevamo, a istina ozdravljuje. Iskrenost ne cene neiskreni jer vam ne veruju da ste iskreni. Misle da nešto muljate, a iskreni ljudi se prepoznaju i poštuju međusobno.

… strahu…

Sve više se plašim da ne izgubimo radost igre jer bez te radosti nema nikakvog smisla ni u pozorištu ni u životu!

… i glumi kao zanatu?

Učio sam od velikih glumaca. Igrao sam i družio se sa najvećima. Jedan od njih Stevan Salajić još u Novom Sadu, dok sam studirao, učio me je da je partner uvek u pravu. Poverovao sam mu. Kad ne tražite od partnera, a bez partnera ne postojite na sceni, da igra kako vama odgovara već to što on igra prihvatite i na to odgovorite, onda su i zanat koji ste izučili i talenat koji se podrazumeva i radost igre koja je neophodna – u potpunoj harmoniji. I samo to dopire do publike i ostavlja onaj tanani trag u dušama zbog kojeg ima smisla baviti se ovim poslom. Uživam u činjenici da sam glumac, samo glumac!

Šta radite u slobodno vreme?

Verujte mi da ne znam sta je ta kategorija. Ili ga uopšte nemam ili je svo ovo što radim, a evo noćas ću leći u pola tri posle ponoći i ustati u šest ujutro da idem na snimanje serije „Psi laju, vetar nosi”, a uveče imam predstavu. I tako svaki dan! To je ono što radim u slobodno vreme. Sve je to, ipak, moj izbor i u svemu tome sam i sam slobodan.Čime se ponosite, a čega se stidite?

Ponosan sam na svoju decu. Na činjenicu da imam prijatelje. Bogate i slavne, siromašne i skrajnute... Ponosim se svojom majkom, pokojnim ocem, braćom… Živima i umrlima. Ponosan sam na svoju ženu i sve žene u koje sam se zaljubljivao... Priznajem da sam petnaest godina bio alkoholičar, ali ponosim se što sam snagom volje prestao da pijem alkohol... Stidim se toliko toga i to u tolikoj meri se stidim da o tome ne mogu ni da pričam!

Kako doživljavate razočarenja?

Mislio sam da imam prijatelje među političarima koji su spremni da mi pomognu da realizujem film „Mi smo iz Jasenovca”, kojem sam posvetio deset godina života i zbog kojeg sam postao filmski producent. Da bih se osposobio za taj poduhvat snimio sam filmove „Turneja”, „Neprijatelj”, „Falsifikator”, „Top je bio vreo”... Doživeo sam potpuni finansijski slom, ugrozio egzistenciju porodice verujući lažnim obećanjima i došao u ćorsokak!

I kako vam je bilo?

Bio sam potpuno očajan i bez nade da postoji izlaz. Zahvaljujući razgovoru sa starijom ćerkom Milenom, koja je inače završila filozofiju i koja je analizirala moje motive, namere i zablude, odustao sam od tog filma i život mi je odjednom ponovo pružio šansu. Razočaranje sam, u stvari, pretvorio u otrežnjenje i sad kao glumac i promoter „Cepter” proizvoda i zdravog života, slutim i vidim rešenje mnogih problema koje sam sebi stvorio. Političara i politike se klonim i počeo sam ozbiljno da zazirem i od onih koje sam i voleo i verovao im. Život je, ipak, negde drugde. A taj film ću snimiti kad zaradim dovoljno para da ga sam finansiram! To možda zvuči neverovatno, ali – ko u čuda veruje taj čuda i stvara!

Svi ćemo se, jednog dana, smejati svemu ovome…

Čemu vas uči prošlost?

Iz prošlosti crpim anegdote i mitomanske priče o sopstvenim poduhvatima, pa se tako hrabrim pred nevoljama koje me čekaju u budućnosti, pa svi ćemo se mi, jednog dana, smejati svemu ovome.