Ninin i Kirin najbolji prijatelj

Za kadetsku reprezentaciju Srbije debitovao je 2000. godine u Istanbulu na Prvenstvu Evrope. Svoj potencijal najavio je dve godine kasnije, kada je u Subotici, takođe na skupu najboljih evropskih rvača u juniorskoj konkurenciji, osvojio prvu medalju.

Profesor Milorad Dokmanac, savezni selektor rvačke reprezentacije Srbije, često je umeo da kaže da je Kristjan pravi primer velikog profesionalca i da je sve svoje uspehe ostvario zahvaljujući marljivom radu, ne štedeći sebe ni na treninzima ni na takmičenjima. On smatra da je ovom mirnom i tihom porodičnom čoveku sve vraćeno u najvećem trenutku njegove karijere.

Finalna borba s najboljim bugarskim rvačem bila je jedna od najboljih u njegovoj karijeri. Bio je to sudar dve različite rvačke koncepcije, dva nova koncepta najstarijeg olimpijskog sporta, u kojoj je Fris zadivio i svoje učitelje i mentore ali i samog sebe. O toj borbi se i danas priča.

Kada je video da u Senti više ne može da napravi značajniji pomak u svojoj karijeri, koja bezmalo traje pune dve decenije, Kristjan se odlučio na korak karijere – prešao je 2004. godine u zrenjaninski Proleter, čiji dres i danas nosi. Praktično od tog trenutka, njegova karijera kreće uzlaznom linijom.

Slobodno se može reći da je 2007. godine, kada je srpskom rvačkom sportu doneo dve medalje i obe s najvećih takmičenja, najpre na Svetskom šampionatu u Bakuu a potom i prvenstvu Starog kontinenta u Sofiji, potvrdio ono što su mnogi rvački stručnjaci govorili o njemu – da će biti istinski as kojim će se ponositi Srbija.

U bogatoj riznici medalja ima i tri odličja s Mediteranskih igara, dva zlata iz Almerije (2005) i Peskare (2009) kao i bronzu iz Mersona 2013. godine.

Kristjan Fris rođen je 21. aprila 1984. godine u Senti, oženjen je, ima dve ćerke Ninu i Kiru. U slobodno vreme zajedno sa svojim skromnim roditeljima vodi računa o plodnoj zemlji a u svom posedu ima i hektar kajsija koje uredno obrađuje. Živi u naselju Mali rit, gde je nedavno kupio kuću s imanjem.

Kao i većina sportista nailazio je na probleme koje je rešavao sa svojim najbližim prijateljima. Koliko je skromno živeo ovaj šampion potvrđuju u reči njegovog trenera Nandora Saba da u RK Senta jednom prilikom nisu imali da mu pozajme ni 1.500 za autobusku kartu do Novog Sada. Novac je pozajmio od svog učitelja i, što je još važnije, nije zaboravio da vrati dug.

Osim rvanja, obožava i pecanje, a njegov sledeći plan vezan je najpre za svetsko prvenstvo u Parizu ove godine kao i novi pokušaj da se na Olimpijskim igrama u Tokiju domogne medalje. Jer u Pekingu i Riju nije ispunio taj san. Njegov najbolji drug iz reprezentacije je Davor Štefanek, a posebno je počastvovan odlaskom kod premijera Srbije.