Za koga radi narod na ulicama

Možda bi se moglo i zamisliti da glas neke članice EU bude suspendovan zbog nuklearnog sporazuma sa Rusijom (što se još nije dogodilo), ali da bi Mađarska mogla da bude kažnjena zbog toga što zahteva da se zakonski uredi poslovanje svih stranih univerziteta, pa i onog koji je osnovao i finansira Džordž Soros – zvuči neverovatno. Ipak, mnogo je argumenata „potegnuto” iz Brisela, pa je čak potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans upotrebio težu „artiljeriju” od one da je Sorosov univerzitet „biser koji treba da bude zaštićen”.

Pre nekoliko dana Mađarska je zatražila njegovu ostavku, pošto je rekao da su kritike Viktora Orbana na račun Sorosa vođene antisemitizmom. U današnjem vremenu u kome se nameće nepisano pravilo da je politički nekorektno suprotstaviti se nečijoj kvalifikaciji da je nešto fašizam ili antisemitizam, bez obzira na to da li ima osnova za to – Budimpešta će svakako biti izložena daljem pritisku, jer niti ko očekuje da bi visoki evropski zvaničnik mogao da da ostavku niti briselska administracija misli da Mađarska ima pravo da drži lekcije, pogotovo ne o tome.

KAKO SVE POČINjE: Kada je u Briselu još bilo nade da će demonstracije na budimpeštanskim ulicama sprečiti mađarsku vladu, skupštinu i predsednika da ozvaniče zakon o visokom školstvu, što je najviše zabolelo Sorosov univerzitet – svi ulozi su stavljeni na narodni bunt.

Evropska komesarka za pravdu Vera Jurova prošlog meseca je pokazala da se ne uzda mnogo u pravo, jer je na konferenciji za novinare u Briselu sasvim otvoreno rekla da ne bi pomoglo da Evropska komisija preduzme administrativne mere i pokrene pravne procedure protiv članice EU „ukoliko ljudi ne pokažu snažno negodovanje zbog postupaka svoje vlade”. Ona je javnosti prenela zabrinutost administracije EU zbog toga što Mađarska ulaže napore da smanji snagu i uticaj civilnog društva i oslabi politički pluralizam.

Moguće je da se administraciji ne dopadaju zakoni koje donose vlade u Mađarskoj, Poljskoj ili Rumuniji i da smatraju da su oni u koliziji sa evropskim pravom. Ali je neverovatno da iz srca evropskog pravnog poretka podstiču narod da na ulicama država članica štite nadnacionalni pravni poredak i time daju vetar u leđa odlukama Evropske komisije.

U tom zajedničkom poduhvatu su i neki mediji, koji su, prateći pomenuti mađarski zakon kroz proceduru i izveštavajući o protestima na ulicama, uvek pisali da je zakon predložen, izglasan ili da ga je potpisao predsednik Janoš Ader „uprkos tome što desetine hiljada demonstranata protestuju na ulicama”.

NUKLEARNA OPCIJA: Onda je Evropska komisija pokrenula pravnu proceduru u vezi sa ovim zakonom, a vladi je dat rok od mesec dana da reaguje. Orban nije bio iznenađen, jer je pravna procedura već pokretana zbog ugrožavanja slobode medija, nezavisnosti pravosuđa, ugrožavanja bankarskog sistema i zakona koji se odnose na nuklearnu energiju.

Mađarska je tako zagazila u još jednu etapu procedure za kršenje propisa i kreće se ka, žargonski nazvanoj, „nuklearnoj opciji”, čiji ishod mogu da budu ozbiljne finansijske kazne i gubljenje prava glasa.

Orban je poslanicima u Evropskom parlamentu rekao da su optužbe da želi da zatvori „privatni univerzitet američkog finansijskog špekulanta Džordža Sorosa” – neosnovane. „Vi ste evropski zakonodavci. Moja je dužnost kao premijera Mađarske, lidera jedne države članice EU, da obezbedim da evropski i mađarski univerziteti nisu u nepovoljnom položaju u odnosu na svoje konkurente izvan EU. Bez obzira na to koliko značajna i bogata bila osoba koja je njihov vlasnik.”

MEKA MOĆ: Niti su evropski parlamentarci smatrali da to ima smisla, niti je Evropska komisija ustuknula u nameri da kazni Mađarsku kako bi joj pokazala da nije na njenim vlastima da odlučuju da li će i kako poslovati Sorosov univerzitet u Budimpešti ili šta je antisemitizam, a šta ne. Kao što nije na mađarskoj vladi da odlučuje s kim će njeni građani živeti i da li imaju pravo da ne prime propisani broj migranata. Proizlazi da je jedino dozvoljeno evropskim komesarima da pozivaju mađarski narod da na ulicama zastupa interese Evropske komisije.

Novinar nemačkog „Cajta” je nedavno napisao da su protesti širom prestonica jugoistočne Evrope usmereni protiv vlada ili predsednika koji su – zaista demokratski izabrani. Ali, smatra on, u Mađarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Makedoniji, Slovačkoj, Češkoj ili Srbiji „raste budnost na različite oblike zloupotrebe vlasti” i ta budnost se smatra uspehom EU i odrazom njene „meke moći”

Ako je namera EU da svoju „meku moću” razvije tako što će uništiti vlastite države članice, onda ne bi trebalo da ih iznenađuje što ima sve više vlada, poput onih u Višegradskoj četvorki, koje ne žele da naruše vlastite suštinske životne, kulturne i nacionalne interese po cenu učešća u uniji u kojoj se prenebregavaju odluke demokratski izabranih vlada koje im nisu po volji zarad interesa nekih drugih.