Za punu uključenost invalidnih lica u društvo

Forme invalidnosti mogu biti razne, mentalne i telesne. Svako društvo u proseku ima oko deset procenata invalida od ukupnog broja stanovnika. Stepen razvoja nekog društva se ogleda i u tome koliko i na koji način su invalidi uključeni u njegovo funkcionisanje. Država je najodgovornija za odnos društva i građana prema invalidima. Jer država donosi zakone i kroz obrazovni sistem edukuje svoje građane.

Najosnovnije ljudsko pravo je pravo na slobodu kretanja. Ako ova sloboda ne postoji, onda ljudsko biće postaje rob i prestaje da bude čovek. Osoba koja se rodi kao lice sa ograničenim mogućnostima, to jest s nekom formom telesne invalidnosti, ili je stekne u toku života, u našem društvu uglavnom je osuđena na život u četiri zida.

U mom rodnom gradu Kruševcu, gde i sada živim, kretanje u invalidskim kolicima mi je jako ograničeno. Na jako malom broju trotoara su oboreni ivičnjaci, a i tamo gde su oboreni to je često urađeno bez ikakvog plana i nepravilno, što onemogućava kretanje po trotoaru i prinuđava invalide u kolicima da se kreću po ulicama i na taj način da se izlažu opasnostima koje ih vrebaju od motornih vozila.

Magistar međunarodnih odnosa

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU