Srbija na „Instagramu”

Pre četiri godine, dok je društvena mreža „Instagram” lagano brojila aktivne korisnike u Srbiji, Aleksinčanin Marko Nisić (25) odlučio je da svoju zemlju približi njenim građanima, ali i strancima. Osnovao je stranicu „Instagram Srbija” (@ig_srbija) koja danas broji više od 15 hiljada pratilaca. Sa prepoznatljivim obeleživačem #instagramsrbija naša država ušla je u svetsku instagram zajednicu. U razgovoru za „Politiku” kaže da mu pohvale na račun ideje i realizacije prijaju, jer onda zna da je uradio pravu stvar.

– Ideja mi je da okupim ljude koji bi se upoznali sa Srbijom iz uglova gledanja običnih ali talentovanih ljudi i dobili predloge za posetu određenim delovima zemlje. Tako smo se međusobno upoznavali, razmenjivali iskustva i inspirisali jedni druge.

Ljubav prema prirodi i planinarenju iz srednjoškolskih dana proširila se i na fotografiju koja u njemu budi kreativnost i kada je potrebno – smiruje ga. Fasciniraju ga planine Rtanj, Ozren, Suva i Stara planina i rado ih iznova posećuje, jer uvek nađe novi ugao za dobru fotografiju. Želja mu je da obiđe Šar-planinu i Zaovine, kao i da proba rafting na Tari.

Sličan ukus ima i Marko Kosovčević (34), programer iz Kragujevca, koji se od napornog posla za računarom opušta uz pravljenje fotografija na bajkovitim mestima u našoj zemlji koje deli sa svojim pratiocima na „Instagramu”.

– Na mojim fotografijama uglavnom su prisutni pejzaži, maglovite i snežne scene, kao i prizori iz šume. Izdvajam planine Rudnik, Goliju, Kopaonik i uvek inspirativnu Ovčarsko-kablarsku klisuru. Voleo bih da posetim jugoistočnu Srbiju, a posebno – Suvu i Staru planinu.

Za razliku od prethodnih sagovornika, Marka Stojanovića (27), lekara iz Niša, najviše inspiriše urbana sredina: ulice, gužve, saobraćaj...

– Zaljubljenik sam u široke kadrove, panoramu grada, prometne ulice. Penjem se na krovove solitera i odatle hvatam neki originalni pogled koji ranije nije zabeležen u mom gradu. Zalasci sa visine su upečatljivi posebno ako se u kadru vidi i neka od znamenitosti Niša.

Impresioniran je Sićevačkom klisurom, gde se iz sela Sićevo proteže divan pogled na klisuru i Nišavu. Kao preporuku za posetu uvek daje svoj grad – Niš, prvenstveno zbog mnogih istorijskih spomenika koje svedoče o njegovoj burnoj prošlosti. Voleo bi da poseti Uvac, Pešter i Rašku oblast.

Veliki potencijal, nedovoljna iskorišćenost

Sagovornici su složni da su turistički potencijali Srbije nedovoljno iskorišćeni i da još dosta mora da se uradi kako bi se to popravilo. Nisić zamera što se iste lokacije promovišu već dvadeset godina, dok su druge – zapostavljene, dok Kosovčević navodi nedovoljno ulaganje u infrastrukturu, kao i stvaranje i promovisanje zanimljivog sadržaja koji bi privukao turiste. Stojanović posebno ističe slabu zastupljenost juga Srbije na turističkoj ponudi, prvenstveno zbog zastarelih hotelskih smeštaja i objekata koji propadaju, kao i loše organizacije lokalnih turističkih organizacija. Pohvaljuje „Nišvil” i Filmske susrete koji privlače veliki broj turista. Zbog objavljivanja odličnih fotografija iz Niša i okoline, na saradnju ga je pozvala Turistička organizacija grada Niša radi promovisanja južne Srbije.