Modeli finansiranja

Evropa je teže ušla u krizu od Sjedinjenih Američkih Država, ali teže i izlazi iz nje. Pored mnoštva razloga zašto je to tako, pažnju privlači jedan veoma interesantan, a možemo ga nazvati – evropska bankocentričnost.

Naime, ukupna bilansna aktiva bankarskog sektora u Evropi u odnosu na ukupan društveni bruto proizvod Evrope iznosi gotovo 300 odsto. Ovo znači da su bilansi banaka dva, tri, ponegde čak i četiri puta veći od ukupne godišnje vrednosti proizvedenih robe i usluga. Istovremeno, u SAD bilansi banaka čine 88,8 odsto BDP-a u 2015.

Odnos bilansne aktive i BDP-a nam govori o strukturi i načinu kako se finansira poslovanje, koliko je jedno društvo preduzetno, kolika je zaduženost, koliki stepen poverenja vlada među nosiocima poslovnih odluka, i – uopšte, kakav je društveni narativ u jednoj zemlji. Što je bilansna aktiva banaka veća, to je je veća količina kredita koju su banke dale svojim klijentima. Ako je, pak, ukupna bilansna aktiva banaka manja, to znači da se poslovanje privrede finansira iz drugih izvora – najčešće emitovanjem akcija, korporativnih obveznica, osnivanjem investicionih fondova i slično.

Srpsko udruženje privrednih rizničara

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU