Već imamo 36 dečaka u najužem izboru

Ima li razlike u onome kako ste videli stanje u našoj odbojci kad ste bili kandidat za predsednika i sada?

Uglavnom se dešava sve ono što sam i predviđao. Neke stvari moraju da se rade po rutini: sistem takmičenja u pionirskim, kadetskim, juniorskim i seniorskim selekcijama, što nam zadaju FIVB i CEV. To nije nikakav problem s obzirom da na osnovu programa koji napišemo država to manje-više u ogromnom procentu finansira. Drugačije je bilo kad sam bio selektor. Sad je i motivaciona struktura igrača zadovoljena. Imaju kao zakonsku odredbu već ugovorene sve premije. Plus nacionalna priznanja.

A problemi su?

Obezbeđenje uslova za funkcionisanje je ono što svi mi zajedno, i Ministarstvo sporta, i Olimpijski komitet, i svi granski savezi, treba da uradimo. Na primer, veoma je lepo što Atletski savez Srbije ima gde da trenira na vrhunskom nivou i to je na neki način zadatak i uverenje da tu nešto može da se uradi. Pre svega trenažni centar. Kako sada stvari stoje ne postoje uslovi da neko ko želi maksimalne rezultate trenira u skladu s tim ciljem. Najveći zadatak je obezbeđenje sponzora. U žestokim smo pregovorima za sponzora lige. Smatram da je važno da sami odradimo jedan deo priče da bismo pokazali koliko smo sposobni, a ne da kukamo kod države za svaki dinar. I na dobrom smo putu.

Šta konkretno treba da ima trenažni centar?

Imamo problem s kvalitetom sala za trening za seniore i seniorke, za „proizvodnju igre”. Ne možemo da kažemo samo dajte nam pare, a nemamo gde da treniramo, nemamo rekvizite. Ne postoji hala, koja je za nekog budućeg olimpijskog šampiona ili finalistu Olimpijskih igara adekvatna za trening. Stvarno ne možemo da platimo, niti ima slobodnog mesta, u „Pioniru”, a da ne govorimo o velikoj sali „Arene”. Sve naše selekcije treniraju na parketu, igraju na tarafleksu. Potrebna su nam tri terena s tarafleksom. Zamislite fudbalere koji treniraju na betonu ili zemlji, igraju na travi. Eto, tako odbojkaši decenijama rade i postižu vrhunske rezultate.

Da li se u još nečemu razlikuju pripreme odbojkaške reprezentacije?

Naš program traje četiri-pet meseci godišnje, a kod nekih saveza mnogo manje. Još dođu odbojkaši i odbojkašice koji završe ranije u klubovima, pa s njima ovde rade naš lekar, fizioterapeut, kondicioni trener i po mesec dana. Praktično imamo i šest meseci, tako da vremenski imamo tri puta veći program, nego neki drugi. Skoro da funkcionišemo kao klub. To su veliki troškovi, a potrebni su i ljudski resursi da to organizujemo. Kao selektor sam 1998. odradio 220 treninga s igračima, a u Olimpijakosu, gde sam zarađivao pare, imao sam 150 treninga. Reprezentativci iz te generacije su u Italiji imali oko 150-180 treninga u klubu. To je skupo i sami smo sebi naporni, ali kalendar nam zadaje FIVB i tu, kao savez, ništa ne možemo da uradimo.

Šta je urađeno od kada ste predsednik?

Imali smo velike troškove oko opreme. Taj problem smo rešili potpisivanjem četvorogidišnjeg ugovor s PEAK-om.

A što se tiče same odbojke?

Nismo zadovoljni brojem dečaka koji se opredeljuju za odbojku. U osam gradova smo testirali 218 dečaka. U uži izbor ih je ušlo 69, a u najuži 36. Svi imaju lične kartone – i tehničko-taktičke, i motoričke. U svim tim mestima je napravljena i neka vrsta seminara za trenere: šta i kako dalje da se radi s tom decom. To je nešto novo u odbojci. Isto to sad radimo u ženskoj konkurenciji. Uveli smo pojam treneri-stažisti. Pedesetak ih je više od nedelju dana gledalo treninge Grbića, Terzića, Cakovića, Marijane Boričić, Mačužića... Na taj način širimo stručnost u celoj Srbiji što je takođe novost.

Šta može da se uradi s našom ligom?

Od sledeće sezone klubovi Super lige neće plaćati po sto hiljada dinara za licenciranje kao što je bilo do sada. Naći ćemo način da ekonomičnije vodimo tu ligu. Zahvaljujući Ivanu Miljkoviću ostvarili smo kontakt na visokom ekonomskom nivou. To su strane firme. Maksimalno žele da budu naši sponzori, ali kod njih postoji neka procedura. Ako uspemo to da uradimo biće vrlo značajno za srpsku odbojku. On je vrlo agilan kao prvi potpredsednik. Vlasnik je sajta „Vorld of volej” i odnose sa javnošću drži u malom prstu. Napravio je za kratko vreme revoluciju u savezu oko marketinga, sajtova, informisanja. Imaćemo nove sajtove i za trenersku i sudijsku organizaciju. Treba ulagati u takve ljude da jednog dana podignu sve ovo na još viši nivo.

Kakav je bivši selektor, uz to olimpijski pobednik, evropski prvak, svetski vicešampion, kao predsednik saveza prema svojim kolegama?

Prvi put su potpisani ugovori s trenerima reprezentacije. I to na četiri godine. Ja lično i Izvršni odbor OSS imamo poverenje i u Terzića i u Grbića. Veoma je važno da se iskaže poverenje treneru, jer kako će igrači da veruju selektoru, ako mu ja kao predsednik i izvršni odbor ne verujemo?!

I odbojkaši i odbojkašice su se kvalifikovali na svetsko prvenstvo, počela je Svetska liga...

Mislim da smo na tom nivou da ne bi trebalo da seirimo nad uspesima u kvalifikacijama ili na početku takmičenja. Znaju to odlično i Grbić i Terzić. Podvešćemo crtu kad se završi sezona. Na evropskim prvenstvima nastupićemo maksimalno, ali uvek imamo na umu 2020, jer je naš ciklus četvorogodišnji. Olimpijada će vrlo brzo i tamo treba da postignemo najslađe rezultate.

Zašto ste baš Ivana Kneževića odabrali za generalnog sekretara?

Svojevremeno sam ga uvrstio u širi spisak reprezentativacazbog njegove ozbiljnosti i predanosti radu. Bio mi je igrač u Arčeliku iz Turske. Video sam da je veoma ozbiljan, školovan, obrazovan, zna jezike, motivisan je da radi ovaj posao. Dve godine je bio tim-menadžer ženske reprezentacije, koja je vicešampion Olimpijskih igara. Vrlo uspešno je rukovodio klubom TENT. Radi od jutra do mraka i perspektiva je pred njim.