Putin: Snouden nije izdajnik, ali je pogrešno postupio

Trostruki oskarovac Oliver Stoun (za scenario „Ponoćnog ekspresa” i za režije filmova „Vod” i „Rođen 4. jula”) prošle godine je predstavio svoje dvadeseto rediteljsko ostvarenje – film „Snouden”. Zbog bivšeg saradnika američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) često je putovao u Rusiju, gde je razgovarao i sa predsednikom Vladimirom Putinom.

U sličnom formatu kao dokumentarce o Fidelu Kastru i Ugu Čavesu, Stoun je napravio i „Razgovore s Putinom” koji će uskoro biti objavljeni kao specijalni serijal na američkoj mreži „Šoutajm”. Najavljuje se kao „najdetaljniji intervju koji je Putin do sada dao nekom strancu”.

U isečku koji najavljuje serijal od četiri epizode Putin je rekao da NSA jeste otišla predaleko u špijunaži, ali da ne odobrava odluku Edvarda Snoudena da objavi poverljive dokumente. Za razliku od američkog predsednika Donalda Trampa, koji je jednom prilikom opisao Snoudena kao „izdajnika i sramotu”, ruski predsednik smatra da on nije učinio ništa čime bi svoju zemlju i sunarodnike doveo u opasnost, ali da ipak nije trebalo to da uradi.

„Ako mu se nije svidelo nešto na poslu, trebalo je prosto da da otkaz”, rekao je Putin, odgovarajući na Stounovu konstataciju da „kao bivši agent KGB sigurno svakim delom svog bića prezire ono što je Snouden uradio”.

Stoun povlači paralelu između Snoudena i Putina, budući da je lider Rusije napustio sovjetsku tajnu službu KGB 1991. godine jer se nije slagao s pokušajima puča protiv Mihaila Gorbačova.

„Dao sam ostavku jer se nisam slagao sa onim što je radila vlada”, rekao je predsednik Rusije američkom reditelju dok ga je vozio automobilom, a iza njih je sedeo prevodilac.

Snouden je dobio azil u Rusiji pošto se zatekao sa nevažećim pasošem u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma „Šermetjevo”, na putu za Latinsku Ameriku, gde mu je više zemalja nudilo azil posle otkrića da NSA raznim tehnikama špijunira ceo svet. Od tada živi u Moskvi i boravak mu je produžen do 2020. godine.

Posle završetka filma o američkom uzbunjivaču reditelj je još četiri puta bio u Rusiji da bi na drugačiji način predstavio čoveka koji je u zapadnim medijima prikazan „kao glavni negativac iz filmova o Džejmsu Bondu”.

Pred premijeru 12. juna pojedini američki mediji izražavaju zabrinutost da će serijal ići Putinu naruku. Kritičari kažu da je blagonaklonim stavom u razgovorima s Kastrom i Čavesom Stoun istovremeno prećutno odobrio njihovu politiku i prikrio mane kao što su nepoštovanje ljudskih prava i slobode govora.

Reditelj kaže da je samo hteo da Putinu da priliku da objasni svoje stavove, nadajući se da će time sprečiti konstantno nerazumevanje između zemalja, nedostatak poverenja i „stanje na ivici rata”.

„U svakoj temi o kojoj govori videćete da postoji drugačije stanovište od onog koje nam se predstavlja. Putin je veoma popularan ne samo u Rusiji nego i u Nemačkoj, Francuskoj, u velikom delu Afrike, Turske, Sirije. Dakle, pričamo o svetskoj figuri koju mi stalno ponižavamo i tretiramo kao da je manipulator i ubica. Kao da je lik iz ’Kuma’, jer možda volimo ’Kuma’. Volimo taj koncept negativca, ali to je veoma opasno karikiranje kada se bavimo mirom u svetu i imamo nuklearnu moć”, rekao je reditelj u jednom intervjuu.