Mafijaši, lažovi i cinkaroši

U Briselu su se dosetili da turistima željnim avanture ponude još jedan izazov. Ispred Trijumfalne kapije kralja Leopolda u Parku jubileja, koja je trebalo da bude gotova 1880. godine za proslavu 50. godišnjice postojanja, a završena je tek 25 godina kasnije zahvaljujući ubrzanoj eksploataciji slonovače i kaučuka iz Konga –  danas možete da podignete adrenalin tako što ćete platiti jednu večeru. Ali večera nije obična. U gondolama koje mogu da prime dvadesetak ljudi konobari će vam na 40 metara udaljenosti od zemlje, uz prekrasan pogled na grad, dok visite na sajli koja se njiše sa krana –  poslužiti obrok.

BOLjI ŽIVOT Brisel je danas, sa jedne strane, sinonim evropskog sna, srce boljeg života koji dremucka u Parku jubileja. Za druge, čak i neke koji su članovi EU, on je i danas srce kolonijalnog stila života. Znate već kako ide ono otrcano: u Briselu propisuju na kojoj visini treba da budu dečije ljuljaške, da li prasići srećnije rastu ako slušaju muziku, koliko novaca treba da se da za funkcionisanje zajedničkih politika, koliko migranata treba da primi svaka članica...

Ali otkako su u celom svetu događaji počeli da se odvijaju strahovitom brzinom a za uzbuđenje je potrebna sve viša doza adrenalina, nema se vremena za uobličavanje reči u prihvatljive forme, treba „pacifikovati“ Katar, Iran, Siriju, Libiju, Severnu Koreju, Venecuelu... Iz rečnika su sami moćnici počeli da proteruju politički korektne sintagme koje na prefinjen način objašnjavaju nedostojne stvari. U fazi smo postistine, zar ne?

Tako je upravo iz Brisela, kada je u pitanje dovedeno funkcionisanje njegovog univerziteta u Budimpešti, Džordž Soros poručio Viktoru Orbanu da njegova vlada pravi mafijašku državu. Orban je pre toga za milijardera, uz čije ime zapadni mediji obavezno napišu – filantrop, rekao da je običan finansijski špekulant koji zarađuje na migrantskoj krizi i ostvaruje politički i finansijski uticaj uz pomoć svojih pretorijanaca – nevladinih organizacija.

I sam prvi čovek te evropske administracije Žan-Klod Junker pre nekoliko dana je pretećim tonom konstatovao da je prošlo vreme kada se Brisel bavio normama o povlačenju vode u toaletima ili visini ljuljaški. Đavo je odneo šalu. Češka je primila 12 migranata i ne namerava više da primi ni jednog. Kao ni Mađarska, Poljska ili Slovačka. Zato će ovih dana u Briselu odlučiti da li će ih zbog toga kazniti. Iako su poštovali sva dosadašnja pravila.

VLAST I KAZNA O kazni je ovih dana mnogo razmišljala britanska mandatarka Tereza Mej. Zagovornica čvrstog razlaza sa EU odlučila se na vanredne izbore ne bi li iskoristila prednost od 20 procentnih poena nad laburistima, koje su joj u proleće davale ankete. Nameravala je da stranci i svojoj vladi obezbedi što duži politički život i jak mandat kako bi pod što povoljnijim uslovima odvojila Veliku Britaniju od Brisela.

Politički se ugruvala, izgubivši većinu onih istih građana koji su na referendumu rekli da ne žele više da budu u zajednici. Zanemarila je da se u poslednjih godinu dana mnogo toga promenilo, a ona je insistirala samo na odnosu sa Briselom, zaboravivši na potrebe običnog čoveka. Onog Britanca koji, na žalost, čim ugleda čoveka tamnije puti sa rancem, beži glavom bez obzira iz prodavnice, sa autobuske stanice ili stadiona.

Ali jutro posle izbora Tereza je ustala, otresla prašinu, otišla kod kraljice i rekla: „A sada svi na posao“. Nije joj palo na pamet da bi posle gubitka glasova i poverenja trebalo da se povuče. A oni Britanci koje ne zanima šta se radi u Briselu tog jutra su se u šoku pitali ko je ta mala severnoirska partija na koje računa gubitnica izbora.

KOMIŠANjE I Tramp je želeo da računa na bivšeg šefa FBI. Mišljenja su i o tome podeljena: da li predsednik države ima pravo da računa na prvog obaveštajca ili ovaj, ako mu se ne sviđa ko je izabrani predsednik, ima pravo da dotura transkripte njihovih razgovora medijima. Tek Džejms Komi, smenjen u sred svog uspešnog mandata (sam Tramp mu je navodno nekoliko puta rekao da dobro radi svoj posao), očigledno je najviše bio potresen zbog toga što je smenjen. U Kongresu je rekao da je predsednik lažov, da ga je od prvog dana dobro procenio i da je zbog toga vodio beleške o njihovim susretima. Dočim je u Baraka Obamu imao potpuno poverenje i nije mu palo na pamet da išta zapisuje.

Tramp je u svom stilu, na Tviteru, otpisao da je Komi cinkaroš. Upotrebio je politički sasvim nekorektan i zaboravljen izraz za nekoga ko bi se danas mogao nazvati „uzbunjivačem“. Mada jeste pomalo neobično da šef FBI uzbunjuje javnost radeći o funkciji tek izabranom predsedniku. Ali bio je i velikodušan: Trampa nije optužio da je tražio obustavljanje istrage o ruskom mešanju u izbore, što bi bilo dovoljno za pokretanje impičmenta. Sećate li se: Komi je onaj čovek koji je za svoju smenu saznao preko televizije dok je držao govor pitomcima.

A što se tiče ruskog mešanja, pa to sada svi znaju. Kao što je postala konstanta da se u EU ne može ući bez određenog oblika i dužine krastavca, tako je sasvim normalno da svaki ozbiljan igrač na svojoj tastaturi poseduje crveni taster na kome piše „Optuži Rusiju“. Neki i među njima su skloni da pomisle da će ona sajla koja drži gondolu – kad- tad pući.