Partijsko otimanje oko krune

Nezadovoljan što je Vuku Draškoviću s vremenom postala milija republika od monarhije, Radisavljević s grupom sada već bivših espeovaca osnovao je Pokret za obnovu Kraljevine Srbije (POKS) koji predvodi poslanik Žika Gojković.

Ali zaklinjanje poksovaca na vernost kraljevskom domu Karađorđević u Belom dvoru na Dedinju je čini se dočekano suzdržano. Možda i zbog toga što su Žika Gojković i njegovi politički saborci za svaki slučaj, barem dok ne sazri vreme za kraljevinu, pružili bezrezervnu podršku novoizabranom predsedniku Aleksandru Vučiću.

Član Krunskog veća Dragomir Acović za „Politiku” kaže da ovu političku grupu koja ima nameru da postane partija u startu nije moguće ni podržati ni osporiti: „Oni su potpuno vlasni da pokrenu inicijativu za obnovu kraljevine, a šta će od toga ispasti, videćemo. Sve će zavisiti koliko će se oni pokazati ozbiljnim da ideju monarhije učine prihvatljivom što većem broju građana.”

Razloge obazrivosti ljudi bliskih prestolonasledniku prema programskim obećanjima POKS-a možda treba tražiti i u neuspehu narodne inicijative koju je krajem novembra prošle godine promovisao Predrag Marković. Bivši predsednik parlamenta, čijim je potpisom 2006. stupio na snagu aktuelni Ustav Srbije, nije uspeo da za sedam dana sakupi 150.000 potpisa građana za promenu najvišeg pravnog akta kojom bi se obnovila monarhija.

Iako do parlamenta nije stigla inicijativa za proglašenje monarhističkog ustava, u udruženju „Kraljevina Srbija” su ponosni što su organizovali ovu akciju. „Bez ikakve medijske kampanje, isključivo se oslanjajući na članove i prijatelje, prikupljeno je 123.350 potpisa u zakonskom roku od samo sedam dana. Time smo pokazali da je ideja ustavne parlamentarne monarhije veoma bliska građanima Srbije i da veliki broj njih podržava njenu obnovu, uprkos negativnoj kampanji vođenoj decenijama”, kaže za „Politiku” Mario Majstorović, predsednik ovog udruženja koje deluje pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

I dok Žika Gojković čeka da Pokret obnove Kraljevine Srbije i zvanično postane parlamentarna stranka, njegov doskorašnji partijski kolega Aleksandar Čotrić podseća ga da oni ipak nisu jedini monarhisti. „Svi oni koji se u POKS-u zalažu za obnovu monarhije nisu očigledno ni pročitali program SPO-a, pa sada tvrde kako su oni prva monarhistička stranka. A Srpski pokret obnove zalaganje za obnovu ustavne parlamentarne monarhije ima u svom programu od osnivanja 1990”, ističe potpredsednik SPO-a.

Posle prošlogodišnjih izbora, u okviru vladajuće koalicije, u parlament je ušlo osam poslanika čije se stranke i programski zalažu za obnovu monarhije: pet iz Nove Srbije Velimira Ilića i tri iz SPO-a. Ali, za godinu dana, sve do razlaza u Vukovoj stranci, niko od ovih poslanika za skupštinskom govornicom ni reč nije zucnuo kako „bez kralja ne valja”. Ljiljana Jovanović, predsednik Sabora monarhista Srbije, podseća da je iz SPO-a do sada nastalo šest stranaka i da je ova koju predvodi Žika Gojković sedma. „Od tih partija, jedino se Nova Srbija i Srpska monarhistička stranka ’Srpska sloga’ programski zalažu za ustavnu parlamentarnu monarhiju. A koliko će zalaganje POKS-a za obnovu monarhije biti iskreno pokazaće vreme. Bilo bi dobro da osnivanje ove nove stranke nije samo iz ličnog interesa i promocija pojedinaca”, smatra predsednica SMS-a, krovne organizacije koja okuplja 22 monarhistička udruženja.

Udruženje „Kraljevina Srbija”, koje okuplja 19.000 članova, ne isključuje saradnju s POKS-om. „Udruženje će u budućnosti sarađivati sa svim institucijama, parlamentarnim subjektima i nevladinim organizacijama na ovom cilju, jer ideja obnove Kraljevine Srbije ne pripada samo jednoj organizaciji ili pojedincu već svima onima koji je razumeju i žele”, ističe Majstorović.

Na pitanje čemu ovakvo napadno postizborno poliranje kraljevske krune poksovaca, Aleksandar Čotrić kaže da odgovor treba potražiti u delovanju nekih paralelnih struktura državne bezbednosti: „Dva su cilja takve akcije, prvi je pokušaj slabljenja SPO-a kao glavnog protivnika tih struktura, a drugi degradacija same ideje ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji.” Iako se Vuku Draškoviću sada prigovara da je bliži Nataši Kandić nego Ravnoj gori, ostaje činjenica da je zalaganjem lidera SPO-a princ Aleksandar Karađorđević 1991. godine prvi put došao u Srbiju, i to uprkos protivljenju Slobodana Miloševića.

A koliko građana zapravo podržava ideju da Srbija ponovo bude monarhija? Dragomir Acović kaže da je prema rezultatima anketa koje se rade od 2003. godine reč o stabilnoj grupi od oko 30 odsto građana. Pre četiri godine Agencija „SAS intelidžens” iz Beograda je u svom terenskom istraživanju došla do podatka da čak 39,7 posto građana Srbije smatra da je obnova parlamentarne monarhije dobra ideja. Agencija Ninamedija je u junu prošle godine u telefonskoj anketi za „Nedeljnik” ustanovila da je svaki četvrti građanin za kralja (26 odsto). Sabor monarhista je pak prebrojao sve svoje članove i simpatizere i došao do rezultata da u Srbiji ima čak 37,1 odsto monarhista. „Po rezultatima predsedničkih izbora u aprilu, monarhisti se svrstavaju većinom u one koji nisu izašli da glasaju”, ističe Ljiljana Jovanović iz SMS-a.

U novogodišnjoj anketi koju je „Faktor plus” radio za „Politiku” monarhija se ne kotira baš visoko. Čak 61 odsto građana smatra da Srbija treba da ostane republika, 12 odsto je za monarhiju, s Karađorđevićevima na čelu ili bez njih, dok se 11 procenata izjasnilo da im je svejedno u kakvom državnom uređenju žive. Vladimir Pejić, direktor „Faktora plus”, objašnjava da su stavovi građana o monarhiji dosta čvrsti i ne veruje da bi došlo do nekih većih promena da su ponovili istraživanje prošle nedelje.

Ali, da bi dinastija Karađorđević ponovo došla na čelo Srbije, u SPO-u podsećaju da je neophodno da se prestolonaslednik Aleksandar aktivno uključi u borbu za taj cilj. „Kruna Karađorđevića je u Srbiji, glava prestolonaslednika koji pretenduje na tu krunu je takođe u zemlji i samo od njega zavisi zavisi da li će se ona naći na njegovoj glavi”, slikovito kaže Čotrić. Dragomiru Acoviću je odavno poznat ovakav stav SPO-a, ali dodaje da u takvom mišljenju postoji mali problem. „Oni pokušavaju da prestolonaslednika profilišu kao bilo kog partijskog aktivistu ili stranačkog lidera, a to ne može. Monarhija je kuća i krov za sve, a ne jedna od partija”, naglašava ovaj član Krunskog saveta.