Primitivna akumulacija đubreta

Ukoliko je neka slika ikona tranzicije, onda to mora biti starac koji pretura po kontejneru. Ikona, ali i utvara koja progoni tranzicione političke elite. Međutim, upravo je tu locirana i sva beda tranzicije: ne uhodi ta slika tako što eventualno iritira savest tih elita – već tako što predstavlja marketinški i investitorski nezgodan imidž. Zato je gotovo sigurno da je cilj novosadskih vlasti – reč je o projektu čuvanja kontejnera koji se za velike novce poverava privatnoj „sikjuriti“ agenciji – pokušaj uklanjanja malograđanski koncipirane ružnoće koja pohodi gradske ulice. Dakle, posle formiranja specijalne jedinice za borbu protiv sirotinje – komunalne policije – sada je na redu i čuvanje kontejnera od sirotinje. Projekat savršeno mapira ograničene domete tranzicionih urbanističkih politika: guranje pod tepih neprijatnih nusproizvoda tranzicije; estetska reciklaža tranzicione pustinje; klasna sanitacija urbanih sredina; estetsko prilagođavanje grada osetljivom nepcu vlasnika kapitala. Pogonsko gorivo za reprodukciju kapitalističkog grada – čija je glavna odlika potiskivanje i marginalizacija nusproizvoda i otpadaka kapitalističke proizvodnje (đubreta i siromaštva) – malograđanski su estetski uzusi.

Magistar političkih nauka

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU