Izložba o Kristijanu Dioru

Povodom 70 godina postojanja modne kuće „Dior” i 60 godina od smrti njenog osnivača kreatora, u pariskom Muzeju dekorativnih umetnosti otvorena je izložba „Kristijan Dior, dizajner snova”, posvećena tvorcu čuvene modne marke. Više od 300 haljina visoke mode, nastalih od 1947. do naših dana, posetioci će moći da pogledaju narednih meseci. Organizatori su za posetioce spremili i brojne skice, fotografije i alat iz ateljea jednog od lidera mode 20. veka, zatim modne asesoare, bočice parfema, nakit, ali i pisma, dokumenta i ličnu prepisku koja svedoči o njegovom životu.

Dvoje kustosa, Florens Miler i Olivir Gabe, osmislili su izložbu u šest tematskih celina, raspoređenih na više od 3.000 kvadratnih metara muzeja. Svaki eksponat izložbe, u vidu nameštaja i ostalih delova, posebno je biran jer su se, kako je navedeno u saopštenju muzeja, tokom pripreme postavke kustosi vodili činjenicom da je Kristijan Dior bio veliki poštovalac muzeja i izložbi.

Takođe, izložba ima i hronološku komponentu – kroz grupisane radove šestoro kreativnih direktora čuvene kuće od Iv Sen Lorana, Marka Bohana, Đanfranka Ferea, Džona Galijana, Rafa Simonsa do današnje dizajnerke iz Italije Marije Gracije Kjuri, koja se nalazi na vodećoj poziciji od prošlog leta i ujedno je prva dama na čelu kreativnog tima.

Kristijan Dior nije dugo rukovodio kompanijom koju je osnovao neposredno posle Drugog svetskog rata. Umro je oktobra 1957. godine, ali je njegov doprinos savremenoj modi nemerljiv. Vratio je raskoš i luksuz u žensku garderobu nakon godina okupacije i štednje. Za svoje kreacije počeo je da koristi više materijala, ublažio je stroge krojeve, istakao ženski struk i ramena. Takođe, jedan je od pionira glamuroznih predstavljanja kolekcija i organizovanja revija. Ujedno je zaslužan što je Pariz postao svetski centar mode.

Prethodna postavka sa Diorovim modelima priređena je u Gradu svetlosti pre tri decenije. Obuhvatala je samo prvu deceniju stvaranja modnog maga, period od 1947. do 1957. godine.

Nova izložba će biti otvorena do 7. januara 2018. godine. Kako se očekuje, imaće mnogo posetilaca i brzo će se priključiti blokbaster izložbama kakve su prethodnih godina bile postavka o delu Aleksandra Mekvina ili izložba o svestranom umetniku najpoznatijem po muzici – Dejvidu Bouviju.