ZA „Derbi“ kuća u Beogradu

Posle Prvog svetskog rata Dunavsko kolo jahača „Knez Mihailo“ obnovilo je svoju delatnost, a 1921. održana je prva kompletna sezona na novom hipodromu kod Careve ćuprije. Do 1941. godine predsednik Kola jahača je bio knez Pavle Karađorđević, a za članove uprave birani su poznati uzgajivači i vlasnici konja, viši oficiri i drugi ugledni građani.

Galopske trke organizovane su po uzoru na takmičenja u drugim evropskim zemljama, posebno u Engleskoj. Iz engleskog galopskog sporta preuzete su tri vrhunske trke za trogoda grla. Pobeda jednog galopera u sve tri trke naziva se osvajanjem „Triple krune“.

U „Srpskim Derbijima“, od 1904. do 1914. godine, učestvovali s četvorogodi galoperi. Samo su 1914. održana dva „Derbija“, posebno za trogoda i četvorogoda grla. Dužina staze bila je najpre 1500, zatim 2000, a od 1910. godine 2400 metara.

Prvi „Jugoslovenski Derbi“ istrčan je 1921. na stazi od 2400 metara, kao i u svim evropskim zemljama, što je ostalo do danas. Trku je dobila omica Mara Resavkinja, vlasništvo braće Dragiše i Žarka Todorović. Pobednicu je jahao Slavko Todorović.

Trka „Sent Ledžer“ /na 2800 metara/ osnovana je kod nas 1929. godine, a „Trajal Stejks“ /1600/ 1932.  godine. Do kraja drugog svetskog rata samo su tri grla osvojila „Triplu Krunu“. To su bili Fantast /1932/, vlasništvo dr Leona Koena, Grejt Hop /1933/ dr Rinalda Čulića i Laguna /1941/ Vlade Ilića.

„Trajal Stejks“ se održava  proleće, „Derbi“ u leto, a „Sent Ledžer“ u jesen. Znači da eventualni osvajač „Triple krune“ treba da bude u odličnoj kondiciji i formi tokom cele godine i da ima kvalitete za uspešno trčanje na stazama od 1600 do 2800 metara.

Nazivi za „Derbi“ i „Sent Ledžer“ uzeti su iz engleskog galopskog sporta, dok je „Trajal Stejks“ dobio ime po odgovarajućoj trci na bečkom hipodromu „Frojdenau“.

Trke kod Careve ćuprije uživale su popularnost ravnu fudbalskom spektaklu. Uoči Drugog svetskog rata okupljalo se na beogradskom hipodromu oko 250 galopera. Trkački dani održavali su se subotom i nedeljom. Nagrade u trkama dobile su međunarodne razmere. Tako je sopstvenik pobednika „Derbija“ dobijao 150.000 dinara, što je tada bila pozamašna suma. Toliko je stajala prizemna kuća u Beogradu.

Hroničari Hipodroma zabeležili su da du u ovom periodu najuspešniji uzgajivači i vlasnici galopera bili Đoka Duđerski i Vlada Ilić. Ždrepci Sunčani zrak, Fruškogorac, Kulpin, Silan, Tip Top, Spiridon II i Bon Žur doneli su Dunđerskom sedam pobeda u „Derbijima“. Ilićeva grla Sigaret, Mervejez, Vesnik, Strela, Laguna i Granit dobila su šest „Derbija“.

Prema pisanju dugogodišnjeg izveštača sa konjskih trka  Žike Jovanovića, od ostalih uzgajivača i sopstvenika, samo je Rada Petrović zabeležio dve pobede sa omicama Parašnicom i Đurđevkom. Državna ergela „Ljubičevo“ nije uspela da dobije nijedan „Derbi“. Uprava ergele ukinula je trkačku štalu 1936. godine. Nastavljeno je sa uzgojem punokrvnih grla, ali su ona prodavana privatnicima na čuvenim aukcijama. Ždrebac Narcis i omica Đurđevka, uzgojeni u „Ljubičevu“, pobedili su u „Derbiju“ 1938. odnosno 1940. godine.

U ovom periodu galopere naših vlasnika trenirali su i jahali dobrim delom stranci. Tako su glavni treneri bili Englezi Bolton, Roz, Filips, Bulfor, Austijanci Born, Pinter, Gegen, Mađari Husar, Hipšman, Keresturi, Rus Matov. Naši stručnjaci postepeno s se obučavali trenerskom pozivu. Najbolji su bili Sava i Miloš Đurđev, Slavko Todorović, Vlada Kočić, Vlajko Đaković, Josip Kolar, Slavko Popović i Čeda Marković.

Od stranih džokeja čuveni su bili Englez Hutfels, Austrijanci Šmit, Hofbauer, Daneger, Šejbal, Mađari Tombac, Štecak, Lapoš, Kertec, Nađ, Kasijan, Ceh Vondra, Rumn Kristea. Franja Tombac dobio je pet „Derbija“, Franja Vondra četiri, a Aleksandar Kertec dva.

Od stranih asova jahačku veštinu učili su naši džokeji, a krajem tridesetih godina počeli su da ih pobeđuju. Tako su Đoka Marković i Aca Stokić odneli „Derbije“ 1937. odnosno 1940. godine. Značajne uspehe u beogradskim trkama zabeležili su još Slavko Todorović, Miloš Živković, Franja Parak, Milorad Bata Popović, Mile Simić, Janko Kontračić, Ljuba Ilić.

Klađenje

Upravo Kola jahača uvela je sredinom tridesetih godina i „Gradski totalizator“. Beograđani su mogli da se klade tokom nedelje uoči trka. Prostorije gradske kladionice bile su smeštene u jednom lokalu pored kafea „Ruski car“. Klađenja su prenošena na kladionicu hipodroma.

Novina je bila što se moglo igrati na pobedu iz trke u trku, takozvani „almozaš“. I ovo klađenje je ubrzo postalo popularno, naročito kod malih igrača.

Rekordna pobeda u Derbiju isplaćena je 1934. kada je neočekivano pobedila  omica Mila, vlasništvo Gede Dunđerskog. Za njenu pobedu isplaćivano je 846 dinara za deset. Rekord kladionice zabeležen je 15. maja 1938. godine u jednom handikapu kada je ždrebac Monte Karlo doneo srećnim dobitnicima 1480 za ulog od deset dinara.

Sutra „Derbi sa dva pobednika”