Ko ostaje, a ko se seli iz Kineske četvrti

Taj distrikt, koji je u vezi sa projektom „Omladinski kreativni polis”, već je utkan u obe titule Novog Sada – evropske prestonice kulture 2021. i omladinske prestonice 2019. godine. I već je za njega donet plan detaljne regulacije kojim je definisana forma, koliko se ruši, a koliko objekata obnavlja i šta se zadržava, ali nije rešena i sadržina četvrti.

Šta sve u Kineskoj četvrti ubuduće treba da se nalazi, pitanje je „za milion dolara”, prokomentarisao je gradski urbanista dr Darko Folić na „Divanu” koji je juče u Kineskoj četvrti organizovala „Fondacija 2021”.

Folić je istakao da tu svakako neće nići tržni centar ili stambena zgrada, jer se grad nije za to opredelio. Poručio je da je Kineska četvrt u lošem stanju, da je grad zamislio da se taj prostor u njegovom vlasništvu transformiše u kreativni distrikt, ali da o svemu tome želi da razgovara sa trenutnim zakupcima, a ne da im, kako je kazao, samo zalepi na vrata obaveštenje da treba da se odsele. Po njegovim rečima, mnogo je tu prostora koji je prazan, zaključan, a deo se koristi i za magacine, koje je on nazvao „de luks” magacinima sa pet zvezdica, s obzirom na atraktivnu lokaciju na Limanu.

Prema podacima Gradske uprave za imovinu i imovinskopravne poslove, u Kineskoj četvrti je neiskorišćeno skoro 63 odsto objekata. Od onih u kojima se odvija delatnost dominiraju majstorske radionice, skoro 30 odsto. Ukupno je 32 takve radionice, a čak 62,6 odsto čine uslužni zanati, ali ni u jednoj se ne odvijaju stari ili umetnički zanati i domaća radinost, predočile su gradske vlasti. Kulturnom stvaralaštvu pripada, kako dodaju, samo 9,2 odsto, a tu su četiri institucije kulture, svega tri slikarska ateljea, tri muzička ateljea, jedno pozorište i dva objekta za kulturna i umetnička dešavanja.

Uoči „Divana” u „Fabrici” SKC-a Novi Sad, vlasti su saopštile i o nalazu nezavisnog tima veštaka o stanju infrastrukture u Kineskoj četvrti. Kažu, 71 odsto objekata je tu nebezbedno.

Novosađani su čuli i znaju gde je, ali ne znaju šta je Kineska četvrt, kazala je Biljana Gavrić iz agencije „Nina medija”, predstavljajući rezultate ispitivanja javnog mnjenja o tome koliko sugrađani znaju o toj lokaciji. Uzorak koji je ispitivan bio je 803. Istraživanje je pokazalo da ispitanici uglavnom nisu posećivali Kinesku četvrt u poslednjih godinu dana, a nekima je prva asocijacija na taj naziv bila – kineska kultura.

Jedan od zakupaca koji tu kao majstor radi 22 godine objasnio je da je naziv Kineska četvrt nastao upravo zato što je tu bilo uvek mnoštvo radionica – uslužnih zanata. Ali spreman je, kako je kazao, da se preregistruje, samo ako bi znao koje su to delatnosti viđene za kreativni distrikt.