petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
100 GODINA OD VELIKOG RATA

„Hrabreni” Petar, tvrd orah neprijatelju

(Фото: приватна архива)

Pančevac Petar Miloradović je potomak jedne stare srpske porodice, vlastele Miloradovića koju su još za Kosovske bitke zvali „Hrabreni”, a kasnije dok je vladala Donjim Vlahom u Hercegovini dobija prezime Miloradović Hrabrenović. Za vreme Seobe Srba pod Čarnojevićem, ova se porodica naselila u banatskom selu Bavanište, a docnije, posle Rakocijeve bune, jedan od vlastelina odlazi u Rusiju, sa oko sto hiljada Srba.

Grana Miloradovića u Bavaništu, sve do revolucionarne 1848. godine, davala je sveštenike.

Još kao omladinac, zadojen srpstvom, Petar je davao priloge u Zmajevom „Nevenu” i sa njim prepisku vodio, sarađivao je i sa vođama Zaječarske bune, a sa Jašom Tomićem u Rumi osnovao „Društvo za rad” za izdavanje „Srpskih novina” u Vojvodini.

Kada je radom došao do ogromnog kapitala, veleposednik i bankar Pera, kako su ga svi znali i zvali, finansirao je 1910. godine izlazak lista „Zastava” sa preko milion kruna. Još kao mlad čovek, biran je za člana eparhijske skupštine u administratu odbora Konzistorije u Vršcu. Zahvaljujući njegovim prilozima, ukrašen je ikonostas Preobraženske, docnije i Svetouspenske crkve, čiji je bio vrhovni epitrop (tutor). Hramu je darivao crkveni barjak, opeku iz svoje ciglane i tri velika zvona koja i danas odzvanjaju centrom Pančeva.

Poznato je da su za vreme balkanskih ratova, Pančevci pomagali braću Srbe, a jedan od najvećih donatora bila je Petrova supruga Marija. Ona je mnogo puta Crvenom krstu Srbije davala velike sume novca, što nije moglo ostati bez odjeka, pa joj je kralj Petar Prvi Karađorđević lično uručio visoko odlikovanje Kraljevine Srbije. Bila je jedina žena s leve strane Save i Dunava koja ga je dobila i kojoj je upriličena takva čast i priznanje, dok je Petar svuda i svakoj prilici branio nacionalne i privredne interese Srba, te je i njegovom zaslugom i angažmanom izabrano jedanaest srpskih poslanika za Crkveni sabor u Donjem Banatu.

Baš zbog takvih nacionalnih podviga, kuća Miloradovića bila je stalno na nišanu mađarske policije i čim je objavljen rat Srbiji, Petar je uhapšen, 26. jula 1914. godine i interniran u logor Arad u kom ostaje do kraja te godine. No, odmah po povratku iz zatočeništva pridružio se radu Srpske crkvene opštine i često odlazio u Varoško veće Magistrata da protestuje zbog rekviriranja raznih dobara od srpskog življa i da se ublaže njegove posledice.

Zbog takvog zalaganja za srpsku stvar opet je bio u nemilosti mađarskih vlasti i nanovo, već naredne godine na zahtev generala Augusta fon Makenzena, Miloradović biva sa drugim uglednim Srbima iz Pančeva interniran u Segedin, u kom su ostali sve do oktobra 1915. godine.

Tri godine kasnije, nakon proboja Solunskog fronta, rat se bližio kraju. Početkom oktobra 1918. tadašnji gradonačelnik Pančeva dr Ignjat Rada oformio je odbor od 12 članova, čiji zadatak beše „da grad i okolinu spase od moguće anarhije”. U Odboru su bili i viđeni Srbi, među njima i Petar Miloradović, koji je mesec dana pred oslobođenje, odmah po padu Tise, na poslednjoj sednici Varoškog veća, u ime Srba izjavio „da sa Peštom, Mađarskom i Austrijom nemamo ništa zajedničkog”.

On 7. novembra saznaje da su se austrougarske trupe povukle iz Pančeva i okoline, te odlazi motornim čamcem u Beograd i Vrhovnoj komandi srpske vojske izlaže stanje u varoši, da bi u rano jutro 8. novembra, na Mitrovdan, srpska vojska sa kapetanom Petrom Aračićem na čelu prešla Dunav i zaposela grad. Sa oslobodiocima je bio i Petar. Već narednog dana Pančevci dr Dušan Bošković i dr Mita Mušicki i on pozvani su u Beograd kod dr Momčila Ninčića, a nekoliko dana kasnije kao izaslanici južnog Banata, lađom otišli u Novi Sad, gde je odlučeno da se raspišu izbori za Veliku narodnu skupštinu.

Petar je u Bavaništu, mestu svojih predaka, izabran za poslanika Velike narodne skupštine, koja je jednoglasno odlučila da se Vojvodina pripoji Srbiji. Na ovoj skupštini izabran je za člana Velikog narodnog saveta i poslanika u Privremenom narodnom predstavništvu u Beogradu. Jednoglasno, 1. decembra proglašena je država Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, a svoj glas je dao i Petar Miloradović Hrabrenović.

Komеntari2
7b14e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола Лакета
ХРАБРЕН - МИЛОРАДОВИЋ, је позната стара српска средњовјековна хумска херцеговачка племићка породица са простора Хума, Источне Херцеговине. Њихови феудални посједи били на просторима Стоца,Мостара и Невесиња. Они су били оснивачи и ктитори манастира Житомислића који обновљен и подигнут у 16 вијеку. Најљепша некропола стећака на Радимљи код Стоца је породично гробље породице Храбрен - Милорадовић. Ранији назив града Видошки добио је име Столац по судачким каменим столицама у којима је сједио и судио најпознатији члан ове породице спахија Милорад. Он је био родоначелник ове надалеко чувене породице Милорадовић. Послије емиграције у Русију познати чланови и царски официри били Михаило,Александар и Михаило Милорадовић. Најпознатији од свих био је Михаило унук руки царски генерал који је погнило у побуни декабриста 1825 године у Петерсбургу.
Mihajlo
BRAVO!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.