Razdvojeno sedenje u klupama

Američka srednja škola „Foli” od pre nekoliko godina nudi mogućnost da dečaci i devojčice uče u odvojenim razredima. Na tu ideju je došla Li Mansel, direktorka škole, pošto je pročitala knjigu „Dečaci i devojčice uče različito”, autora Majkla Garijana. Posle te knjige, pročitala je i članak u novinama koji je napisao Leonard Saks, poznati porodični lekar, u kojem objašnjava kako dečaci i devojčice crtaju različite stvari, različitim bojama.

Na primer, devojčice vole da crtaju ljude, životinje i cveće i pri tom koriste deset boja, dok dečaci radije slikaju akciju, koristeći najviše šest boja. Na osnovu toga direktorka Mansel zaključila je da bi razdvajanje dece po polovima omogućilo da učenici u ovoj školi postignu bolje rezultate na završnim testovima krajem školske godine.

U proleće 2004. godine Li Mansel je u školi organizovala jednodnevni seminar koji je vodio Leonard Saks. On je objašnjavao da se dečaci i devojčice prirodno razlikuju pa je, prema njegovoj oceni, sasvim logično i da drugačije uče. Seminaru su prisustvovali i roditelji. Većina je odmah uvidela prednosti organizovanja jednopolnih odeljenja, pa je srednja škola „Foli”, koju je pohađalo 322 učenika četvrtog i petog razreda, od naredne školske godine reorganizovala odeljenja, tako da je imala četiri učionice za dečake i isto toliko za devojčice. Oni su počeli da uče razdvojeno, što je odavno praksa u privatnim i verskim školama, a odnedavno ova ideja sve više osvaja i američke državne škole.

Među pristalicama jednopolnog državnog obrazovanja su oni koji smatraju da se dečaci i devojčice „suštinski razlikuju”, kao i oni koji misle da decu treba razdvojiti po polovima zbog različitog socijalnog iskustva i potreba. Zagovornik prve opcije je Leonard Saks koji različito obrazovanje devojčica i dečaka argumentuje biološkim razlikama. On navodi primer da dečaci ne čuju toliko dobro koliko i devojčice, što znači da nastavnik zbog njih treba da govori glasnije. Vizuelni sistem dečaka je bolji u uočavanju akcije, dok devojčice bolje zapažaju nijanse boja i materijale.

Socijalne razloge za razdvajanje dece po polovima najbolje navodi nastavnica Emili Vili, koja predaje u Devojačkoj rukovodećoj školi u istočnom Harlemu. Školu pohađaju devojčice od sedmog do dvanaestog razreda. Ona je svoj posao u školi opisala Elizabeti Vejl, novinarki „Njujork tajmsa”: „Moja namera je da formiram ove jake devojke, koje će posle kad odu u svet biti sposobne da se odbrane od ljudi koji pokušaju da ih ugnjetavaju”.

Oko 57 odsto učenika u srednjoj školi „Foli” su bele puti, 24 odsto njih su tamni, dok je 17 procenata đaka poreklom iz Latinske Amerike. Sedamdeset odsto đaka svakodnevno prima besplatan ili dotiran obrok.

Prve godine, kada je škola organizovala program nastave posebno za dečake i posebno za devojčice, upisala se trećina učenika, da bi se već sledeće godine broj zainteresovanih povećao na dve trećine od ukupnog broja đaka, a treće godine je 87 odsto roditelja tražilo da njihova deca uđu u taj program. Direktorka Mansel je izjavila da su u razredima gde se uči odvojeno đaci disciplinovaniji, pokazuju bolje rezultate u pisanju, čitanju i matematici, a roditelji pružaju veću podršku.

Majkl Garijan, autor bestselera 1996. godine – „Čuda od dečaka”, u Garijan institutu održava kurseve za nastavnike pod nazivom „pokazivanje PET skenera i spektralnog skenera” i „obuka o razlikama muškog i ženskog mozga”.

Dokle god bude bilo diskusija o tome, postojaće i obrazovne krize za dečake bele puti koji potiču iz srednje klase, a nema sumnje da državne škole pohađaju pretežno siromašni đaci, posebno dečaci. „Razlike između bogatih i siromašnih đaka, kao i belih i crnih, ne smanjuju se, a ljudi postaju očajni, tako da je došlo vreme da se proba nešto drugo”, kazao je Bendžamin Rajt, glavni izvršni referent za državne škole u Nešvilu, opisujući odvojeno obrazovanje dečaka i devojčica.

Ipak, sve škole ne smatraju da je odvojeno obrazovanje devojčica i dečaka rezultiralo dobrim rezultatima. Kad je završio reorganizaciju škole „Targud Maršal” u Sijetlu, Rajt je prešao u Filadelfiju da radi na jednopolnom školskom obrazovnom programu u toj oblasti. Rezultati su bili više nego skromni, a Rajt ističe činjenicu da je radio sa učenicima srednjih i viših škola, kao i sa manje angažovanim nastavnicima. Za sada nema podataka o tome da li je ovakav način obrazovanja bolji za svu decu, mada nije dokazano ni da je lošiji. Najpotpunija istraživanja iz oblasti razdvojenog polnog obrazovanja nalaze se u studijama katoličkih škola, jer one imaju i najdužu istoriju jednopolnog školstva. Njihovi zaključci su da ove škole ne utiču mnogo na obrazovanje belih dečaka iz srednje klase, ali mnogo koriste siromašnim đacima.

U odnosu na rezultate testova u mešovitim državnim školama, đaci koji su se odlučili da pohađaju posebno muška ili ženska odeljenja pokazali su bolje rezultate na testovima iz matematike, čitanja, prirodnih nauka i građanskih prava.