A sad adios

„Pre­ka­sno. Zbo­gom.” Ova­ko je či­ta­lac jed­nog bar­se­lon­skog li­sta pro­ko­men­ta­ri­sao po­nu­du vla­de da bi mo­žda mo­gla da raz­mi­sli da za Ka­ta­lon­ce iz­dva­ja vi­še nov­ca ako od­u­sta­nu od re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti. 

I ka­ta­lon­ska vla­da po­ru­ču­je da je ka­sno za pre­go­vo­re i da je već pre­da­la pa­pi­re za raz­vod, ali u Ma­dri­du ne­će ni da ču­ju za reč „adi­os”. Pre­mi­jer Ma­ri­ja­no Ra­hoj re­šen je da po sva­ku ce­nu spre­či odr­ža­va­nje ple­bi­sci­ta 1. ok­to­bra pa je ove ne­de­lje u naj­bo­ga­ti­ju špan­sku po­kra­ji­nu po­slao po­li­caj­ce iz svih de­lo­va ze­mlje, za­ple­nio gla­sač­ke li­sti­će, uhap­sio 14 zva­nič­ni­ka po­ve­za­nih sa or­ga­ni­za­ci­jom gla­sa­nja i za­pre­tio da će im se su­di­ti za po­bu­nu. Ka­ta­lon­ci su iza­šli da de­mon­stri­ra­ju, zah­te­va­ju­ći da se re­fe­ren­dum odr­ži i da se iz nji­ho­ve pro­vin­ci­je po­vu­ku „oku­pa­ci­o­ne sna­ge”.

 

Na­ci­o­nal­na štam­pa tvr­di da je se­ver­no­i­stoč­na oblast kre­nu­la put ne­za­ko­ni­te se­ce­si­je Kri­ma. I u sa­moj Bar­se­lo­ni pro­tiv­ni­ci su­ve­re­no­sti po­ru­ču­ju da Ka­ta­lo­ni­ja ne tre­ba da se ugle­da na ra­ni­je pri­me­re osa­mo­sta­lji­va­nja po­put Ko­so­va jer Ma­drid ni­je si­ste­mat­ski kr­šio pra­va nje­nih sta­nov­ni­ka. Iz ka­bi­ne­ta Kar­le­sa Puđ­de­mon­ta ka­žu da oni i ne že­le da po­vla­če pa­ra­le­le sa Kri­mom i Ko­so­vom. Pred­sed­nik ka­ta­lon­ske vla­de bi da se po­re­di sa Škot­skom. Na to mu je sti­gao od­go­vor da se „ne pra­vi En­glez” jer vr­lo do­bro zna da se Lon­don sa­gla­sio sa odr­ža­va­njem (ne­u­spe­šnog) re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti, što Ma­dri­du ne pa­da na pa­met. 

Po­ku­ša­va­ju­ći da ob­ja­sne šta že­le, Ka­ta­lon­ci po­se­žu i za pri­me­rom Slo­ve­ni­je tvr­de­ći da je i to bi­la imuć­na re­gi­ja ko­joj je do­zlo­gr­di­lo da fi­nan­si­ra si­ro­ma­šni­je de­lo­ve ze­mlje i ko­ja je ima­la sop­stve­ni je­zik, kul­tu­ru i na­ci­o­nal­nu svest. Svet uglav­nom ću­ti. A šta bi i re­kao? Već je po­ka­zao da ka­da je reč o osa­mo­sta­lji­va­nju, ne­ma isti­ne, prav­de, prin­ci­pa. Tvr­di­te ono šta vam u tom tre­nut­ku od­go­va­ra i pra­vi­te se da ra­ni­je ni­ste tvr­di­li su­prot­no.

OD VEST­FA­LI­JE DO VU­DROA VIL­SO­NA: Prin­cip ne­po­vre­di­vo­sti gra­ni­ca obič­no se po­ve­zu­je sa do­go­vo­rom iz Vest­fa­li­je 1648, či­ji su prin­ci­pi bez­broj pu­ta pre­kr­še­ni ra­to­vi­ma za sti­ca­nje ne­za­vi­sno­sti, raz­bi­ja­njem im­pe­ri­ja, ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je i SSSR-a. Me­đu­na­rod­ni za­ko­ni bra­ne su­ve­ri­ni­tet i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet, ali i sa­mo­o­pre­de­lje­nje, prin­cip ko­ji je uveo ne­ka­da­šnji pred­sed­nik SAD Vu­dro Vil­son i pra­vo ko­je je po­me­nu­to i u Po­ve­lji UN. Ni prav­ni­ci ne mo­gu da se slo­že da li pra­vo na  sa­mo­o­pre­de­lje­nje u post­ko­lo­ni­jal­noj eri zna­či sa­mo auto­no­mi­ju u okvi­ru dr­ža­va ili i pra­vo na se­ce­si­ju. U pre­vo­du – pre­su­di­će moć, si­la i po­li­ti­ka. Ze­mlje ko­je su se ju­če i sa­me odvo­ji­le ili dru­gi­ma od­u­ze­le te­ri­to­ri­je, po­zi­va­ju­ći se na et­nič­ki prin­cip ili po­be­de u ra­tu, da­nas, ka­da ne­ko od njih ho­će da se odvo­ji, po­zi­va­ju se na in­te­gri­tet i su­ve­ri­ni­tet. Pod­jed­na­ko su do­sled­ne i nji­ho­ve za­štit­ni­ce.

SLO­BOD­NO TU­MA­ČE­NjE PRA­VA: Ve­ći­na evrop­skih ze­ma­lja i SAD pri­zna­le su Ko­so­vo, a osu­di­le odva­ja­nje Kri­ma od Ukra­ji­ne. Va­šing­ton je in­si­sti­rao da je Ko­so­vo je­din­stven slu­čaj, a ni­ka­ko pre­ce­dent, ali Špa­ni­ja je bi­la sve­sna da u Ka­ta­lo­ni­ji i Ba­ski­ji to ne­će ta­ko pro­tu­ma­či­ti. Osta­la je ver­na sta­vu da su uni­la­te­ral­na ot­ce­plje­nja ne­pri­hva­tlji­va i da ne­će pri­zna­ti Ko­so­vo dok to ne ura­di Sr­bi­ja čak i ka­da je Me­đu­na­rod­ni sud prav­de iz­neo mi­šlje­nje da ko­sov­ska de­kla­ra­ci­ja ne­za­vi­sno­sti ni­je pre­kr­ši­la me­đu­na­rod­no pra­vo. Od Kor­zi­ke do Kur­di­sta­na po­če­li su da se pi­ta­ju da li ko­sov­ski slu­čaj zna­či da me­đu­na­rod­no pra­vo pri­zna­je sa­mo­o­pre­de­lje­nje i for­mi­ra­nje no­vih dr­ža­va. Mo­skva je upo­zo­ra­va­la da će Ko­so­vo po­sta­ti pri­mer dru­gi­ma, a on­da je i sa­ma po­ra­di­la na to­me da se pro­ro­čan­stvo ostva­ri. Ni­je joj sme­ta­lo da osu­di uni­la­te­ral­no odva­ja­nje Ko­so­va i da se on­da po­zo­ve na pri­mer tog istog Ko­so­va ka­da je ob­ja­šnja­va­la za­što Krim sme da se odvo­ji od Ukra­ji­ne, a Ab­ha­zi­ja i Ju­žna Ose­ti­ja od Gru­zi­je . Kremlj je pre ne­ko­li­ko da­na sa­op­štio da je Ka­ta­lo­ni­ja unu­tra­šnja stvar Špa­ni­je, dok Krim valj­da ni­je bio unu­tra­šnja stvar Ukra­ji­ne pa je pri­po­jen Ru­si­ji. Iako je bio po­kro­vi­telj ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti, Va­šing­ton ne­će ni da ču­je za ne­za­vi­snost Pa­le­sti­ne ili irač­kih Kur­da ko­ji su za su­tra za­ka­za­li re­fe­ren­dum o ot­ce­plje­nju, a ame­rič­ki mi­ni­star od­bra­ne Džejms Ma­tis im po­ru­čio da ni slu­čaj­no ne pro­gla­ša­va­ju osa­mo­sta­lji­va­nje.

MA­LA PO­MOĆ PRI­JA­TE­LjA: Ka­ta­lon­ci se po­zi­va­ju na de­mo­krat­sko pra­vo na sa­mo­o­pre­de­lje­nje, ali te­ško da će odr­ža­ti i re­fe­ren­dum, a ka­mo­li do­bi­ti dr­ža­vu. Za to je po­treb­na ma­la po­moć pri­ja­te­lja. Evro­pa ne­će da po­dr­ži  Ka­ta­lo­ni­ju ko­ja bi mo­gla da na­dah­ne po­bu­nu i ne­po­slu­šnost i u Lom­bar­di­ji, Flan­dri­ji, Tran­sil­va­ni­ji... Ne tre­ba joj još jed­no ža­ri­šte po­sle eko­nom­ske kri­ze, mi­gra­na­ta, bregzita... I Kur­di mo­ra­ju da bu­du sve­sni da ne­ma­ju po­dr­šku Ame­ri­ka­na­ca, da ne go­vo­ri­mo o Ira­nu i Tur­skoj ko­ji bi pre in­ter­ve­ni­sa­li u Ira­ku ne­go do­zvo­li­li da se ne­za­vi­san Kur­di­stan pre­li­je i na nji­ho­ve te­ri­to­ri­je. To što su Ara­pi pro­te­ri­va­li Kur­de i gu­ši­li ih he­mij­skim oruž­jem i što se ova ma­nji­na i da­nas ža­li na po­na­ša­nje Bag­da­da, ni­je do­volj­no da im se do­zvo­li da bu­du „je­din­stven slu­čaj ko­ji ni­ka­ko ne mo­že po­sta­ti pre­ce­dent”. 

Do­nald Tramp je za­ba­vljen dru­gim po­slo­vi­ma, a i zva­nič­ni­ci u Bri­se­lu uglav­nom ni­šta ne go­vo­re po­vo­dom de­ša­va­nja na Ibe­rij­skom po­lu­o­str­vu iz­u­zev fra­ze da su za­bri­nu­ti. I stvar­no, šta re­ći osim fra­za? Te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet je ne­po­vre­div, a sa­mo­o­pre­de­lje­nje spo­red­no? Ili be­še obr­nu­to?