Hanibal je pred vratima

U godini kada se navršava vek od Oktobarske revolucije na vlast u Americi došao je čovek koji kod vašingtonske političke aristokratije ne bi mogao da izazove veće zaprepašćenje, taman da je u boljševičkom maniru upao u Belu kuću s ulice, svrgao predsednika i pobio članove njegove porodice.

Za američku elitu, Donald Tramp nije ništa drugo do ustanik koji se domogao vlasti jer je imao malu pomoć prijatelja iz Rusije, kao što se Lenjin domogao vlasti jer je imao malu pomoć prijatelja iz Nemačke. Preuveličavajući ulogu koju je Kremlj odigrao na izborima za šefa Bele kuće, liberali, demokrate i mediji u SAD rizikuju da i sami počnu da liče na ruskog predsednika koga toliko mrze, a koji u svakom problemu vidi zaveru strane države.

 

REVOLUCIJA? KOJA REVOLUCIJA? Kako je Lenjinov prevrat obeležio dvadeseti vek, očekivalo se da će cela godina u Rusiji proteći u znaku revolucije, ali je na kraju postalo jasno da Kremlj ne pokazuje ni najmanji entuzijazam za obeležavanje stogodišnjice. Putinu mora da se diže kosa na glavi i od same pomisli da bi Rusi mogli da proslavljaju svrgavanje vladara. Pobune vode u neizvesnost, a šef Kremlja najveći je pobornik stabilnosti i predvidivosti, u prevodu – vlasti koja se ne smenjuje. Vladari poput Putina obožavaju „stabilnost”, a zašto i ne bi kad im je to izgovor da se nikad ne pomere s vlasti (Putin vlada 17 godina) i da svako kritičko mišljenje oblate kao obojenu revoluciju, maslo stranih službi i političara. Nemci su Lenjinu obezbedili siguran povratak iz izgnanstva jer su tačno predvideli da će boljševički revolucionar izvući Rusiju iz Prvog svetskog rata, ali zar se socijalistička revolucija može svesti samo na to? Zar milioni Rusa nisu stvarno bili gladni i obespravljeni? Zar 1917. nisu imali razlog da se pobune? Zar je današnjim Rusima bila potrebna Hilari Klinton da bi ih 2011. nahuškala na antivladine proteste?

PREPISIVANjE OD PONAVLjAČA: Od Putina se ništa drugo i ne očekuje već da svoje kritičare odbaci kao strane plaćenike, ali šta je američkoj političkoj eliti trebalo da druge okrivi za prošlogodišnje izborne rezultate? Ako slušate američke medije, stručnjake, čak i republikance, ali najviše liberale, pomislićete da je Rusija velesila koja je Americi izabrala predsednika i sad se sprema da preuzme svet. Koliko je to besmisleno, najbolje je objasnio njihov, demokratski predsednik Barak Obama kada je, uvidevši simptome antiruske histerije, podsetio da je Rusija „slaba zemlja, čija ekonomija ne proizvodi ništa što bi svet želeo da kupi, izuzev nafte i gasa” i da Moskva nikako ne može da ugrozi SAD. Trampovi protivnici, međutim, preuveličavaju domete ruskih lažnih vesti o bivšoj prvoj dami da bi delegitimizovali vladavinu čoveka koji nije jedan od njih, već autsajder. Vojska ima svoje razloge – potreban joj je neprijatelj kojim će pravdati nezasite budžetske apetite. Podržavaocima Hilari Klinton treba neko koga će da okrive za poraz demokratske kandidatkinje, podrazumevajući da krivac nikako ne može biti ona, njena loša kampanja i godine pređašnje vladavine. Ivan Krastev veruje da su američki liberali opsednuti Moskvom i zbog toga što Rusija za njih predstavlja sve ono loše čega se plaše u sopstvenoj zemlji u eri Donalda Trampa – autoritarne vlasti u ljušturi demokratskih institucija. Ne plaše se oni da će Rusija zavladati Amerikom, već da će, kaže Krastev, Amerika zaličiti na Rusiju. Toj sličnosti liberali su i sami doprineli kada su Moskvu počeli da krive za svoje nevolje.

NEMA KRAJA ISTORIJE: Naravno da njujorški kritičar svega postojećeg nije narodni tribun, što je bilo jasno i pre nego što je u vladu pozvao sve same bankare sa Volstrita, ali su njegovi glasači mislili da jeste ili su glasali za njega iz revolta prema Hilari Klinton i ostatku vašingtonske elite. Umišljajući da su nesmenjivi, profesionalni političari u Vašingtonu kao da su zaboravili da demokratija podrazumeva iznenađenja i kazne za vladajuće garniture i da Amerika ne može izabrati predsednika kao što ga bira Kina – aminovanjem na kongresu jedine partije.

Oni koji tvrde da je Trampova pobeda najgora katastrofa koja je zadesila svet i oni koji poručuju da bi Rusija odmah propala kada bi u Kremlju došlo do smene, najradije bi zaustavili vreme. Savršeno im odgovara da trenutak u kojem vladaju ostane zauvek. Priča o predvidivosti i odbrani od stranih i unutrašnjih neprijatelja samo je izgovor da se političari ne bi suočili sa propustima sopstvene vladavine. Koja stabilnost? Koja predvidivost u politici i demokratiji? Zar su vladari savršeni pa su „neobojene” revolucije nezamislive? Niko nema monopol na znanje šta je državni interes. I neka se vlade pozivaju na svoju genijalnost, iskustvo, red i zakone, neka govore da im je ustav najbolji na svetu i da niko nema razloga da se pobuni ili ode, ali istina je da će neko uvek misliti drugačije i želeti promene. Nema spokoja čak ni u najuređenijim državama sveta, poput SAD i članica Evropske unije. Uostalom, pitajte Španiju.