Genijalni falsifikator rubalja iz šupe u dvorištu
Viktor Ivanovič Baranov je hteo da bude koristan član društva. Veoma koristan. Ali njegovo rešenje za sortiranje krompira Komitet za izume pri Savetu ministara SSSR je odbio zbog nepravilno popunjenog upitnika. Kad je preduzeću za flaširanje pića ponudio sanduk na sklapanje za prevoz staklene ambalaže glavni inženjer mu je odgovorio: „Meni to ne treba. A ne treba ni tebi.”
Posle toga je došao na ideju da napravi automobil koji će imati – jedan točak! Izračunao je da bi mu za ostvarenje te zamisli trebalo 30.000 rubalja, a da bi toliko sakupio – ceo život (tada, 1965, imao je 24 godine).
Zaključio je da od tog genijalnog pronalaska neće biti ništa ako novac sam ne napravi. Kako, pa da falsifikuje!
Kako se to radi nije imao pojma. U Stavropolju, gde je živeo, nije imao od koga bilo šta da nauči, pa je zapucao u rodnu Moskvu, u biblioteku „Lenjin”, najveću u Sovjetskom Savezu.
Da bi ovladao znanjem potrebnim za vrhunsko falsifikovanje novčanica Baranovu je bilo potrebno 12 godina! Svoj „zavod za izradu novčanica” je uključio 1974, a 1976. nije mogao da vidi nikakvu razliku između pravih 50 rubalja i „svojeručnih”. Jedino je na vodenom znaku Lenjin bio mlađi jedno 15 godina. To je namerno uradio jer mu se „stari nije sviđao”!?
Baranov je zapazio da prodavci ribe novac uzimaju mokrim rukama, mesari okrvavljenim, a Kavkasci vole nove, šuškave. Odštampao je 46 „pedesetica” i batalio s njima jer je bilo suviše lako!
Odlučio je da se uhvati ukoštac s „dvadesetpeticama”, najbolje zaštićenom sovjetskom novčanicom i, po njegovom mišljenju, najlepšom. Bilo je logično da ih u promet pusti u različitim krajevima SSSR-a.
Na Krim je otišao s oko 5.000 rubalja. U Simferopolju je uspešno kupio na ulici od neke babe paradajz i kad je krenuo u javnu govornicu da telefonira primetio je nema tašnu – zaboravio ju je dok je kupovao. Vratio se, ali tamo nije bilo ni tašne, ni babe...
(Foto RIA „Novosti”)
Iz tih stopa se zaputio u Stavropolj i da bi „nadoknadio štetu” brže-bolje je uključio mašinu za štampanje para. Bio je iznerviran, pa mu se potkrala greška – tamo gde je talasasta linija trebalo da ide nagore, išla je nadole. Pomislio je da to niko neće da primeti. Međutim, jeste neki revnosni bankarski službenik kad je do njega došla takva novčanica.
Dignuta je uzbuna. Nadležnim organima i stručnjacima je odmah bilo jasno da je to pokušaj podrivanja prve zemlje socijalizma, a da konce vuče verovatno sama CIA. Gotovo godinu dana je KGB danonoćno pratio oko 500 radnika Gosznaka, (tamošnji Zavod za izradu novčanica), ali uzalud.
Od do tada otkrivenih 45 falsifikovanih „pedesetica” i 415 „dvadesetpetica” najviše ih je bilo na jugu zemlje. Za prva tri meseca 1977. čak 86 u Stavropolju. Zato je tamo rečeno svima da otvore četvore oči. I čim je 12. aprila 1977. video leđa jednom mladom čoveku, koji je na kolhoznoj pijaci u Čerkesku hteo da rasitni dve novčanice od po 25 rubalja, prodavac Adigejac je odmah pozvao policiju.
Baranov, on je bio taj mladić, u tašni je imao 77 novčanica od po 25 rubalja. Ganc novih! Spasa mu nije bilo, pa je priznao da je falsifikator.
Ali islednici nisu poverovali da je sve radio potpuno sam. Za tako nešto je trebalo da se u prste zna dvadesetak zanata! Kad im je Baranov u šupi u svom dvorištu pokazao kako se to radi bili su u čudu.
Osuđen je na 12 godina robije, a odležao je jednu manje. Kao olakšavajuća okolnost uzeto je u obzir da nije falsifikovao mnogo para. Po podacima lista „Komersant” napravio je 1.249 novčanica od po 25 rubalja i 46 od po 50 (ukupno 33.545 rubalja). Od toga je proturio 45 od po 50 rubalja i 851 od po 25 (sve u svemu 23.525). Naročito olakšavajuće je bilo što je prihvatio da sarađuje, pa je dao i dragocene savete kako da se zaštite sovjetske novčanice.
Pošto se primakao predračunskoj cifri zbog koje je sve i počeo, nameravao je da prekine s falsifikovanjem i da se s tako stečenim novcem posveti finansiranju svojih izuma. „Maksim” je napravio intervju s njim u Stavropolju, gde živi sa ženom 32 godine mlađom od sebe i malim sinom. Baranov je tom časopisu ponudio ortakluk za svoj najnoviji izum, koji bi stopostotno sprečio krađe u prodavnicama. Za početak mu je potrebno 300.000 rubalja. Nije ih dobio, kao ni pre toga novac za proizvodnju parfema! Njemu za utehu prošle godine je prikazana TV serija „Novac” zasnovana na njegovom životu.
Štampanje dolara kao kuvanje kafe
Baranov je tvrdio da je falsifikovanje dolara prosto kao kuvanje kafe. Na pitanje zašto onda to nije uradio odgovorio je da je u Sovjetskom Savezu bilo strogo kažnjivo da stanovništva ima devize, pa nije hteo da nekog nosi na duši.
Gorbačovljev vozač
U Stavropolju je Baranov jedno vreme radio kao vozač u Pokrajinskom komitetu Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Pošto je vozio i visoke funkcionere milicije Aleksandra Nikoljčenka i Jurija Baranova čuo je od njih da se traga za falsifikatorom. Ali, nije hteo da „zloupotrebi drugarske odnose”. Između ostalih, bio je šofer i Mihaila Gorbačova.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
