Milutinu čizme sačuvale glavu

Op­tu­žni­ca na­vo­di da je Mi­lu­tin sa­če­kao Sla­voj­ku u mra­ku ka­da je iza­šla iz ku­će, uda­rio je mot­kom po gla­vi i po­čeo da je vu­če ka dru­mu. Sta­ni­mir je čuo za­po­ma­ga­nje i iza­šao, pa je i nje­ga uda­rio mot­kom, a za­tim pu­cao u obo­je iz pi­što­lja.

Tu­ži­lac je tvr­dio da ni­ko dru­gi ni­je imao raz­lo­ga da ubi­je Sla­voj­ku. Na ze­mlji, a na­ro­či­to na kr­tič­nja­ci­ma, bi­li su uoč­lji­vi oti­sci ve­li­kih gu­me­nih đo­no­va sa ne­u­o­bi­ča­je­nim po­preč­nim ša­ra­ma.

 – Oti­sci vo­de u prav­cu Mi­lu­ti­no­vog pče­li­nja­ka. Ce­lo se­lo zna da Mi­lu­tin ima lju­te pse i da no­ću ni­ko ne mo­že da se pri­bli­ži nje­go­vom ima­nju. Svi zna­ju da je do­šao iz ino­stran­stva u voj­nič­kim či­zma­ma ka­kve u Ita­li­ji no­se pri­pad­ni­ci ame­rič­kih sna­ga – go­vo­rio je jav­ni tu­ži­lac.

Mi­lu­tin je re­kao da je u no­ći ubi­stva bio u Be­o­gra­du i spa­vao na že­le­znič­koj sta­ni­ci. Nje­go­va že­na re­kla je da je ve­če uoči ubi­stva bio u se­lu. Okru­žni sud u Šap­cu osu­dio ga je na smrt. 

Advo­kat Slo­bo­dan Su­bo­tić pod­neo je žal­bu Vr­hov­nom su­du Sr­bi­je, ko­ji je po­ni­štio pre­su­du i vra­tio su­đe­nje na po­če­tak.

– Na me­stu zlo­či­na pro­na­đe­ni su neo­bič­ni tra­go­vi i ja­sno je da je ubi­ca imao ve­li­ka sto­pa­la. Me­đu­tim, mno­štvo lju­di ima ve­li­ka sto­pa­la, a ve­ro­vat­no ima i onih ko­ji no­se ci­pe­le sa gu­me­nim đo­no­vi­ma sa neo­bič­nim ša­ra­ma – re­kao je advo­kat Su­bo­tić na po­no­vlje­nom su­đe­nju u Šap­cu.

Mi­lu­tin je ka­te­go­rič­ki tvr­dio da je pro­me­nio đo­no­ve kod jed­nog obu­ća­ra u Bal­kan­skoj uli­ci u Be­o­gra­du. Obu­ćar je pred su­dom re­kao da ga ni­ka­da ni­je vi­deo.

– Sud je za­klju­čio da Mi­lu­tin la­že. Po mom mi­šlje­nju, dru­go­vi su­di­je, lo­gič­no je da je­dan obu­ćar, iz­ne­na­da uple­ten u te­žak slu­čaj, že­li što pre da se iz­vu­če i ne pri­sta­je da se se­ti mu­šte­ri­je za ko­jom je u to vre­me bi­la ras­pi­sa­na po­ter­ni­ca – ka­zao je Su­bo­tić.

U ob­duk­ci­o­nom na­la­zu je pi­sa­lo da ra­ne na te­li­ma Sla­voj­ke i Sta­ni­mi­ra ne po­ti­ču od oruž­ja istog ka­li­bra. 

– Tra­go­vi sa me­sta zlo­či­na vo­de ka Mi­lu­ti­no­vom pče­li­nja­ku. On ima pse i ni­ko ne mo­že da pri­đe nje­go­vom ima­nju. Ali, moj ko­le­ga tu­ži­lac je za­bo­ra­vio da ka­že je­dan ve­o­ma va­žan de­talj. Tra­go­vi vo­de ka pče­li­nja­ku, ali se gu­be! Psi ni­ko­ga ne spre­ča­va­ju da po­đe ka ima­nju, već sa­mo da uđe u nje­ga. Ako na osno­vu tra­go­va či­za­ma sma­tra­mo da je Mi­lu­tin ubi­ca, za­što on­da na osno­vu to­ga što se tra­go­vi gu­be ne bi­smo mo­gli da pret­po­sta­vi­mo ka­ko je ubi­ca na­mer­no po­šao pre­ma ku­ći Po­po­vi­ća da bi osum­nji­čio Mi­lu­ti­na. Ni­ko ne mo­že da bu­de osu­đen na osno­vu pret­po­stav­ki. Misterija ovog zlo­či­na ni­je ot­kri­ve­na – na­veo je advo­kat Su­bo­tić u za­vr­šnoj re­či.

Na kra­ju dru­gog su­đe­nja Mi­lu­tin Po­po­vić je oslo­bo­đen op­tu­žbe, zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Tu­ži­lac se ža­lio, ali je Vr­hov­ni sud od­bio žal­bu.

Preživeo Mauthauzen, zatvarali ga komunisti

Advokat Slobodan Subotić (1908– 1975) rođen je u Bosanskoj Gradiški. Tokom 1942. godine godine uhapšen je i sproveden u logor na Banjici, a zatim u austrijski Mauthauzen, gde je ostao sve do 1945. godine. Branio je trojicu optuženih na suđenju Draži Mihailoviću, a kasnije je bio uhapšen i proveo 15 meseci u zatvoru bez suđenja. Kao predsednik Advokatske komore Srbije i Saveza advokatskih komora Jugoslavije, kada  se režim obračunavao sa „liberalizmom”, 1971. godine osuđen je na 14 meseci zatvora zbog „neprijateljske propagande”, a kasnije je rehabilitovan.