Zmajevi Evropske unije

Da li je u ovim rečima bugarskog premijera Bojka Borisova bilo provokacije ili neiskustva u poznavanju diskursa EU? I to baš prilikom ceremonije preuzimanja bugarskog predsedavanja Evropskom unijom. Zvuči kao da do samog istoka Unije nije stigao ni eho gromoglasnog Makronovog plana o disciplinovanju njihove zajednice i potrebi da se govori jednoglasno. Ili nikako.

NEPOSREDNI BOJKO Posle prvog šoka izazvanog takvom Bojkovom neposrednošću, mora da su lideri Evropske unije zavirili iza njegovih leđa da provere da li je bugarski premijer, dok se obraćao novinarima, u tajnosti držao stisnute palčeve da vlada Kačinjskog ne nastrada prilikom merenja vladavine prava. Nezadovoljstvo prvaka nadnacionalne zajednice verovatno je bilo još veće jer se pokazalo da premijer u trećem mandatu, bivši telohranitelj i gradonačelnik Sofije, i nosilac crnog pojasa, nije bio fasciniran time što je Donald Tusk svoj govor u Sofiji izgovorio na bugarskom.

Pri tome je još predsednik Evropskog saveta, za čiji reizbor na drugi mandat jedino nije glasala država čiji je premijer bio, želeći da relaksira atmosferu ili možda odgovori bugarskom premijeru, rekao da je istorija Balkana dramatičnija i interesantnija od scenarija za serijal „Igre prestola” – „iako u njoj nema zmajeva”. A Bojko je, preko prevodioca, opisao baš jednog takvog evropskog zmaja – vladavinu prava.

OSVAJANjE SLOBODE Iako Moldavija nije članica EU, ona ima proevropsku vladu i proruskog predsednika. Otprilike na snazi je identičan odnos snaga kao što je bio u vreme „evromajdana” u susednoj Ukrajini. I u Moldaviji, kao u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i u još po kojoj zemlji, od presudne važnosti uoči izbora postaje odnos između proevropskih i proruskih snaga. A na te odnose presudno utiču – zmajevi.

U savremenom dobu ta bajkovita bića uglavnom vole da pod svojom kontrolom imaju medije i ustavne sudove. Orban je „imao sreću”, možda zbog toga što je prvi krenuo u taj proces, da ispod radara „povrati kontrolu” nad ovim oblastima i da zahvaljujući koopertivnosti u drugim važnim pitanjima sa Briselom, bez ozbiljnijih posledica zadrži takvu podelu. Protiv Budimpešte je pokretano nekoliko postupaka, ali se Briselu najviše zamerila odbijanjem da primi migrante i uđe u sukob sa milijarderom Džordžom Sorosom, koga su optužili da je savremeni bacač plamena.

Ipak, najgore je do sada prošla Poljska koja će do kraja marta morati ili da poništi svoju reformu pravosuđa i odustane od kontrole ustavnog suda ili da se suoči, za početak, sa gubitkom novca iz evropskih fondova ili da joj se dogodi „polegzit”.

Važnost ovog pitanja sasvim je jasna pošto je Ustavni sud u Moldaviji tri puta privremeno suspendovao pravo odlučivanja predsedniku države koji sada uporno odbija da potpiše zakon o zabrani reemitovanja političkih programa koje prave ruski mediji.

IGRA PRESTOLA Orban, koga u Briselu vole da zovu „diktatorom” i čovekom sklonim upotrebi „teških reči” (na šta on odgovara samo osmehom), prilikom nedavnog susreta sa novim poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim najavio je „godinu velikih konfrontacija sa Briselom”.

Suđenje pred Sudom pravde Evropske unije čeka Mađarsku, Poljsku i Češku zbog odbijanja da prime migrante. Rumunija će, recimo, prema tumačenju istaknutog pravobranioca istog suda, izgubiti spor jer je odbila da izda boravišnu i radnu dozvolu supružniku jednog rumunskog građanina.

Iako svaka članica EU ima pravo da slobodno odlučuje da li će priznati istopolne brakove, nema pravo da uskraćuje slobodu kretanja građanima EU, bez obzira da li imaju supružnika istog pola. Zmaj nikada ne spava.