Pravo na nezaborav

Državni vrh podeljen u više reprezentativnih selekcija uspešno je prošle nedelje odigrao nekoliko važnih utakmica na gostujućim terenima, u – Davosu, Njujorku, Pekingu i Tbilisiju. Vodeći duo, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, nije samo neformalno ćaskao sa evropskim liderima na Svetskom ekonomskom forumu i usput bio dekor glavnoj zvezdi Donaldu Trampu. Vodili su i važne poslovne razgovore sa svetskim kompanijama koje bi da ulažu u Srbiju. „U Pomoravlje stiže velika kompanija, ali ime još nije za objavljivanje”, poručio je zadovoljno Vučić iz zavejanog Davosa, gde se svake zime na nekoliko dana sjate svi koji nešto znače u globalnom svetu politike i biznisa.

Sumnjičave koji poručuju kako Davos „dođe i prođe”, srpski predsednik podseća da u Srbiji već rade dve fabrike sa čijim predstavnicima je prvi put razgovarao baš u ovom švajcarskom zimovalištu. Dug je spisak ličnosti sa kojima je Vučić na marginama foruma u Davosu imao susrete: od francuskog predsednika Manuela Makrona, preko premijera Albanije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije do predsednika vlade Luksemburga... A poljski predsednik Andžej Duda je prihvatio poziv da dođe u Srbiju. Uoči govora američkog predsednika, Vučić je imao i neformalne razgovore sa bliskim Trampovim ljudima, državnim sekretarom Reksom Tilersonom specijalnim savetnikom predsednika SAD Džaredom Kušnerom.

Ivica Dačić je diplomatski matirao Hrvate u Njujorku. Zvaničnom Zagrebu nije uspelo da zabrani otvaranje izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav” u sedištu Ujedinjenih nacija, zato što im je bilo sporno spominjanje uloge Alojzija Stepinca u strašnim ustaškim zločinima i broja nastradalih u ovom koncentracionom logoru na prostoru NDH-a. „Isto tako kao što Plenković odlazi u Jerusalim da se pokloni senima u Jad Vašemu, očekujemo da to uradi u Hrvatskoj i samom Jasenovcu i da jasno definiše i kaže ko su žrtve. Da li je to 50, 100 ili 700 hiljada? Da je jedan čovek ubijen zato što je Jevrejin ili Srbin, to je bruka za čovečanstvo”, poručio je Dačić na otvaranju ove izložbe. Prvi potpredsednik vlade ističe kako je vreme da Ujedinjene nacije o ovome čuju, vide i saznaju, zato što je istina o tome dugo godina skrivana, a Holokaust i genocid nemaju granice i ne poznaju nikakve prepreke.

I poseta Tomislava Nikolića, predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, Pekingu nije bila bez rezultata. Kompanija Zajin je sve bliža odluci da krene u privatizaciju RTB Bor, a kineski zvaničnici i dalje pokazuju interesovanje da prokopaju kanal Dunav–Morava–Vardar–Egejsko more. Ne treba zaboraviti da su Kinezi 2013. napravili studiju izvodljivosti za realizaciju ovog megainfrastrukturnog projekta koji bi rečno povezao više evropskih država.

Maja Gojković je otišla u Gruziju. To je prva poseta predsednika parlamenata u istoriji odnosa dve zemlje. Koliko nam je važna ova kavkaska država, dovoljno govori da Tbilisi ne samo što ne priznaje samoproglašanu nezavisnost Kosova već je glasao protiv učlanjenja Prištine u Unesko. Sutra će biti dve nedelje od ubistva Olivera Ivanovića, a Besim Hoti, zamenik komandanta kosovske policije u Severnoj Mitrovici, šturo konstatuje kako još nema osumnjičenih. I dok jedni upiru prst u Kremlj, a drugi u Lengli, istraga očito tapka u mestu. Politički jastrebovi na Zapadu likvidaciju lidera SDP-a vešto koriste za dodatni medijski pritisak na Beograd.

Poruka vašingtonskog profesora Edvarda P. Džozefa u autorskom tekstu za „Forin polisi”, kako bi Ivanovićevo ubistvo moglo da bude baš ono što je Kosovu bilo potrebno, jeste skandalozna, kao što kaže ministar policije Nebojša Stefanović, ali ne treba da nas iznenađuje. Pogotovu kada poslanica kosovske skupštine Aida Darguti na sednici političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu ostrašćeno kaže kako je Oliver Ivanović ratni zločinac i da nije ni čudo što je ubijen.

Nije onda čudo ni što Janoš Bugajski, iz vašingtonskog Centra za analizu evropske politike, pokušava da poentira, tvrdeći kako posle ubistva lidera SDP-a Olivera Ivanovića Srbija treba da se priključi Severnoatlantskoj alijansi. „Vašington može da preuzme vodeću ulogu u deblokadi procesa prema NATO paktu Makedonije i BiH, kao i da ponudi Srbiji i Kosovu dualni ulazak onda kada uspostave bilateralne odnose i završe neophodne vojne reforme”, poručuje ovaj američki analitičar.

Od kosovskog čvora Vučić nije mogao da pobegne ni u Davosu. Razgovarao je predsednik Srbije s Hašimom Tačijem i Johanesom Hanom o nastavku briselskog dijaloga, a kad su ga novinari upitali za mogućnost da se održi međunarodna konferencija o rešavanju pitanja KiM, poručio je da se plaši da bi ona prošla bez dogovora. Neko, kako ističe predsednik, mora da razume da kompromis nije samo da očekujete u kojoj ćete formi dobiti sve. „Ako kažu da Srbija mora samo da prizna Kosovo, onda hvala, do viđenja”, pojasnio je Vučić.

Prošlogodišnji „blokbaster” među nagradnim igrama „Uzmi račun i pobedi” dobija nastavak. Vlada je u odlučila da u cilju borbe protiv sive ekonomije ponovo organizuje nagradnu igru koja se sastoji u sakupljanju fiskalnih računa i slipova. Ali, samo da se ne ponove neprijatne scene iz prošle godine kada su tapkaroši po pijacama srpskih gradova prodavali besplatne koverte za nagradu igru po ceni od 100 dinara. A koliko je bilo interesovanje za prvu fiskalnu lutriju, pokazuje podatak da je u trci za 177 nagrada, među kojima su bile i veoma vredne kao dvosoban stan u Beogradu i 12 automobila „fijat 500-L”, stiglo više koverata nego što ima građana u Srbiji – 8.565.007. Ove godine nagradni fond biće bogatiji, a to znači još veći broj koverata sa fiskalnim računima.